Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 107 У

И ако брзи воз долази позно у Београд, и ако је први Намесник био утруђен овим дугим путем, ипак кад је дошао кући, ушао је у разговор са писцем овог дела и о утисцима, које је цео. пут нарочито дочек у Петрограду, на њега учкнио, којим је Ристић био необично задовољан. |

Прешао је на аудијенцију, коју је имао код цара Александра Ш. Изложићемо овде верно, што смо чули од Ристића то вече.

У саопштењима, која је први Намесник, за објасњење предузетог пута у Петроград, учинио том приликом пред Царем, лежи и главни значај овога путовања у Русију.

„Дошли смо, Ваше Императорско Величанство, причаше први Намесник да је изразио цару: да ставимо под високу заштиту Вашега Величанства младога Краља нашега. Он, истина, има и оца и мајку, али је као и без оца и без мајке. Висока заштита Вашег императорског Величанства биће му потпора и гаранција у будућности“. Цар је са њему својственом збиљом благонаклоним поклоном дао знак свога одобравања, ћутке.

„Дошли смо Ваше Императорско Величанство, наставио је први Намесник: и да умолимо, да Ваше Величанство има милостиво на уму и евентуалну женидбу нашега Краља, кад јој време дође. Ја сам о томе имао част говорити и са Његовим Царским Височанством, Великим Књазом Сергијем у Москви и Њ. Ц. Височанство је симпатично примило моје наломене.'

„Промислићемо, и о томе, у своје време, Господине Ристићу“, одговори живо цар.

„Дошли смо, најпосле, Ваше Императорско Величанство, да понизно умолимо: да Ваше Величанство, као покровитељ Срба и Словена, не допусти да Босна и Херцеговина, које су српске земље и чији је народ српски народ, потпадну коначно под Аустро-Угарску, која их сада држи. Ту је будућност наша, Ваше Величанство, и ми би били срећни, ако нам она, присаједињењем ових српских земаља Аустро-Угарској, не би дошла у питање“.

„То неће никад бити. То знају у Бечу. Такав покушај био би фаталан за „монархију!“ — одговорио је са енергичним нагласком Цар Александар Ш, овај знаменити владалац словенских осећања и словенских дела.

Са оваквим одговором, који је, у сва три правца које је први Намесник пред царем додирнуо, био повољан, више но повољан, могао је с правом бити задовољан и сам први Намесник. Исто тако и сваки родољуб и Србин може бити задовољан са тежњом старога државника, да на најјачем и најмеродавнијем месту, пред престолом дара рускога осигура и у његове моћне руке стави судбу српске Босне и Херцеговине >.

1 Велики Кнез Сергије погинуо је, услед атентата, 17. фебруара 1905. год. Бомба, бачена под његова кола на сенатској пијаци, свега га је разнела у парчиће. 2 На четири године после тога, у августу 1895. писац овог дела изазван „Малим Новинама“ писао је у „Српској Застави“, којој је тада био главни уредник низ чланака под насловом: „Русија и јужни Словени“, и који су (на првом месту)