Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

| чи: ЕТ

__ КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 109.

Идуће године већ с пролећа, Краљ је сам повео разговор у присуству првог Намесника: да „хоће“ опет да путује. Прошлогодишње провођење по Паризу оставило је на њему пријатан утисак '.

Том приликом, причаше писцу први Намесник, говорио је он младом владаоцу следеће:

„Ви ћете бити, и сада сте, Краљ једне сиромашне земљорадничке државе и народа, који је научио да владаоци о њему воде озбиљну бригу. С тога немојте желети и тежити да свако своје слободно време проведете ван земље на страни. Ви се морате у томе угледати на вашега пок. стрица, Кнеза Михаила, који је за. све време своје осмогодишње владавине свега ваљда два пут остављао земљу, па и то по неодољивој здравственој или држазној потреби.

„Ако хоћете да путујете, онда треба свагда пре да познајете своју земљу и свој народ, и да се учите са њиме разговарати, питајући га о његову животу, здрављу, напретку, летини и другим његовим потребама. У томе лежи ваша задаћа и ваша дужност, а не у честом и скупом путовању по иностранству“. Е

И имало је још људи, који су, као и сама Краљица Наталија, смели да тврде, како је Ристић недовољно, па чаки „ружно“ „васпитао“ два владаоца, којима је био Намесник. Апстрахујући од. тога, што су владалачки Намесници у првом реду државници, а не и непосредни „васпитачи“ њихови, савети, које је Ристић њима давао, били су колико мудри, толико и очински, а васпитање је збир свију многостраних ·утицаја у којима су одрасли и КраљМилан и Краљ Александар, и личних особина, које су често „јаче од свега васпитања и свију васпитача и саветодаваца.

ХМ

Трећа радикална Скупштина. — После сензација, које су за собом оставили мајски догађаји, и после пута Краљева у Петроград и Ишл, настало је природно затишје, које је прекинуто једино“ Главним Скупом Радикалне Странке,

Овога пута скуп је тај одржан у Зајечару, у месецу септембру 1891 године. Избор овога места, и уједно поход на суседну Краљевицу, био је нека врста партијског хаџилука у „класичне“ крајеве Радикализма, где је странка 1883 добила мученички венац. Говори, честитке, свечане беседе са тога збора и парастоса изгинулима на Краљевици, дисали су сатисфакцијом, коју даје победа и ничим непомућена сигурност странке, која је сада на влади, и која је доспела да слободно ожали и своје мученике. Ту је се искупио цвет Радикалне Странке, који је, после тужних и жалосних излива осећања, која је будила бурна и крвава прошлост,

падао у занос радости и одушевљења, коју је проузроковала весела. садашњост.

1 Те године 1892. ишао је Краљ, 17. јула, у Емс из здравствених потреба.