Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

110 жив. ЖИВАНОВИЋ

После ове чисто партијске, дошле су државне бриге. Народна Скупштина, која се по Уставу састаје 1 новембра, била је на прагу. И доиста, она је указом и сазвана за тај дан, у други сазив прве периоде по новом Уставу. Но то је, са оном ванредном из 1889, била трећа радикална Скупштина, под којим Бемо је именом и расматрати, као што гласи и наслов овога одељка.

Но, на један пут се појави делимична министарска криза, која се сврши (22 октобра) одступањем мин. финансија М. Вујећа, и привреде К. Таушановића. Упражњена места остану непопуњена, већ председник министарства Пашић прими заступништво у финансијама, а мин. грађевина Велимировић, у привреди.

·По свој прилици због овог поремећаја, влада после три дана одложи (25 октобра) састазак скупштински, и утврди га на дан 28. децембра ове 1891 године.

Већ на првом претходном састанку свршене су све формалности и изабрано председништво и секретари.'

Истога дана отворена је ова Скупштина указом. Изгледаше, као да је прошло време парламентарних парадан церемонија. Доиста, ваљало је више радити.

По броју предмета, који су кроз ову Скупштину прошли, она (би се могла назвати плодном, као што су све ове радикалне Скупштине у том смислу биле и плодне и дуготрајне. Не мање но 63 предлога било је од стране владе, по разним струкама. За владом су мало изостали и посланици, који су поднели 48 зак. предлога и 67 интерпелација.

Али ови бројеви добијају други вид, кад се погледа на стварно свршене послове, т.ј. на предлоге који су приведени крају, решени и о којима је гласано. Тако од 63 владина предлога прошли су кроз оба читања и гласало се о њих 20; дакле ни пуна трећина. А од 48 посланичких предлога дошло је на коначно гласање само њих 7; дакле једва једна седмина. На 84, које владина које посланичка предлога, прошли су дакле само кроз Скупштину. О њима се говорило, неки су издржавали и по једно читање, али су отишли у архиву без резултата. Све се свршило на празном разговору.

То је карактеристика свију радикалних Скупштина без разлике, да се у њима много говори а мало уради. Место државног програма и државничког погледа, демагошко разметање појединаца и шаренило предмета. Тако се и дешава, да су радикалне Скупштине махом и дуготрајне. Ова је седела у Београду и већала пуну

! Привремени председник био је стари Т. П. Туцаковић, а за сталног је изабран Дим Катић (71 глас), а за подпредседнике: Паја Вуковић (56) и Милија Миловановић (44), који је доцније дао оставку због трговачких послова, а заменио га д-р Лаза Илић. За секретаре: Ранко Петровић, Љуб. Јоксимовић, Лука Лазаревић, Вит. Младеновић, Љуб. Ћирић; а дошло је до ужег избора између Станојла Вукчевића и Жив, Живановића, који су имали раван број гласова. Но Жив. Живановћ с обзиром да у слободно време, као професор, ради у својој школи (гимназ. код Вознесенске цркве) умоли Скупштину да га поштеди од избора, и буде изабран Станојло Вукчевић.