Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 111

трећину године, а њене претходнице чак и по пуно пола године, Наравно, да у овоме има удела и опозиција својим предлозима, интерпелацијама, дебатама и т. под. Али и ова садашња опозиција не може се упоредити са дотадашњим опозицијама радикалним, које су у том погледу биле увек жешће и необузданије. Све то сведочи, да српске Скупштине, у којима се сувише политизира, и свако питање прави политичким, па чак и личним, губе пословни карактер. Истина да се таквим радом много доприноси „разбистравању појмова“, али зато ми видимо да су многи појмови политички остали у Србији, ипак исти и непроменљиви, као и Политичке Странке, са свима својим манама, непопустљивошћу и нетрпљивошћу. Само је стална остала политичка искључност и са њом нераздвојна мржња.

Од закона, измена и допуна, који су произашли из ове Скупштине и добили највишу потврду, знатнији су, по кронолошком реду, ови:

Привремена тргов. конвенција између Србије и Црне Горе; Закон о трговачкој школи; Изм. и доп. у зак. академије наука; Закон о дневници, подвознини и селидбини држ. чиновника и служитеља о уређењу управе града Ниша; о уређењу држ. сточарског завода; о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари од 20. марта; о за-

натским школама; о изборном и послов. реду за окр. и среске самоуправне власти.

Овлашћење влади да постојећи тргов. уговори и конвенције са Аустро-Угарском, продужи до 1. јануара 1893 године; Закон о пороти ; Изм. и доп. у зак. о општој царин. тарифи; Закон о уређењу дирекције српских државних железница; о уређењу Глав. Контроле; Закон о осигуравајућим друштвима од 31. марта;“ Изм. и доп. у зак. о поштанским упутницама од 31. марта; Закон о конвенцији поштанско-телеграфској између владе српске и изв. ц. кр. повл. дунавког паробродског друштва од 31. марта (поново усвојена ра-

1 Код чл. 11. овога закона, писац је, пошто код ранијих чланова није успео, упорно одржао и протурио своју допуну: да се подвознина плаћа по позитивној основици, према километрима, а по таблици километраже, коју ће издати Министарство грађевина. Члан 11. враћен је у одбор, и према томе редигован с тим да се сви држ. друмови обележе километарским знацима. То је била новина у Србији, где су дотле са уверењима о „одстајању“ по „сатовима“ чињене толике злоупотребе. (Стен. бел. стр. 50, 58). Сем тога већ је, поред штете, и срамота, да јоши у то доба српски друмови нису по километрима обележени. Од тада се већ те белеге

виде дуж друмова и путници знају одстојања и места где се кад на путу што важно догодило,

ЕУ. садржи и ову одредбу: „Поред кауције свако друштво мора имати у Београду незадужено непокретно имање у вредности 150—200.000 динара“, која је ушла у закон, при другом читању (на 81 састанку, 23. марта, а после редакције у одбору усвојена; ст. бел. стр. 1192) по предлогу писца овога дела. Овој се одрелба, поред повећане сигурности за осигурање, има захвалити и за велики број лепих зграга у престоници. За чудо сви су говорници били против овога пишчева предлога Но известиоцу др. Станојлу Вукчевићу припада заслуга, да га је примио, закон у одбор вратио, што је и Скупштина најзад усвојила.