Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПОЈ ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

нија из 1885; Изм. и доп. у закову о прирезу за ванредне војне потребе од 17. априла 1890; т. ј. исти закон, само продужен, да би се избегло да је нов прирез, од !. јула.

Некако при крају марта, то ће рећи при крају скупштинскога рада, извршена је нека врста промене владе, или боље реконструкција кабинета од 21. марта 1892,!

Но ова је реконструкција, као што рекосмо, била при крају скупштинскога рада; а сем побројаних закона, било је још поли: тички крупних послова.

И ова, као и прошла Скупштина није била поштеђена од династичких питања, која као да изгледаху нераздвојна од имена бив. Краља и бив. Краљице.

Још пр. год. одмах по доношењу резолуције о потреби удаљења Краљице Наталије из Србије (30. марта), Либерали су развили акцију осуђујући исту као и њено извршење. Рибарац у Пожаревцу, Авакумовић у Београду сазивали су зборове и доносили осудне ре-олуције. Но на збору у Крагујевцу (на Иван-дан) појави се и противна струја, када је тако могло доћи до расцепа у странца, и када је проф. Мелош Зечевић узвикнуо: да Либерали не треба да воде „политику неких бгоградских жена“. Писац овог дела, као нишки посланик, сазове збор у Нишу, који донесе супротну резолуцију. Но Авакумовић, Рибарац и други, остали су себи доследни.

И одмах првих дана скупштинског рада поднела је либерална опозиција интерпелацију о „насилном прогонству Матере Његовог Величанства Краља“. Иитерпелација је упућена на Председника министарства, а садржавала је шест ритања: о личној сигурности срп. грађана; о резолуцији од 30. марта пр. год.; 0 санкцији круне; о извршењу претходно необнародоване резолуције, коју интерпелација под знаком наводном зове „законом“; о употреби војске ; и, најпосле: ко носи одговорност за жртве, које су пале у том сукобу»

Интерпелација носи датум 7. јануара, а прочитана је у Скупштини 8. тек. мес. Потписали су је: Ј. Ђ. Авакумовић, Тодор Туцаковић, генерал М. Лешјанин, А. Васиљевић, Жив. Величковић, Д. А. Машић, Вел. Кундовић, Тома Јовановић, Коста Јовановић, Сава Величковић, Аврам Белић и Ст. Д. Рибарац =

! Као што знамо, још од октобра пр. год. била су два заступништва, и ако је Председник министарства Пашић био без портфеља, и заступао у финансијама. Овом реконструкцијом Председник министарства примио је портфељ мин, иностраних дела, задржав и заступништво у финансијама. Из кабинета су тада иступили: Г.Гершић, кога је у мин. правде заступио М. Ђорђевић (дотле минист.. иностр. дела); Ј. Ђаја, кога је у мин. унутр. дела заступио Св. Милосављевић; и пук. Јов. Прапорчетовић, кога је у мин. војном понова заменио вредни пук. Димитрије Ђурић, управник вој. академије. Као нов министар, дошао је саветник Ил. Душманић у привреду. Само су двојица остали на истим местима.

2 Нису је потписали: Жив. Живановић, Панта Срећковић и Таса Николајевић. Одмах буди овде примећено, да првоименовани од ове тројице није узимао учешће ни у дебати ни у гласању, које је дебати следовало. То је био уступак осталој дванаесторици потписника, са којима се, као што се нећ зна, он разишао још пр. год. у питању о бављењу Краљице Наталије у Србији, а није осећао потребу да брани оно што се догодило приликом извршења саме резолуције.