Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

118 "ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

донела познату своју резолуцију, част ми је известити Вас, да сам руковођен истим разлозима и побудама, одлучио учинити још даљу и то највећу и последњу жртву истој цељи; а та се жртва састоји у томе, што Вам, Господо Краљевски Намесници, овим свечано изјављујем: да се овим актом, који има за мене обавезну силу, добровољно одричем за свагда чланства српског Краљевског Дома и свих права и дужности, која су са тим чланством по Уставу и законима земаљским скопчана, из чега само собом излази да старање о васпитању Његовог Величанства Краља Александра |, које ми је по чл. 72. Устава припадало, по самом духу и смислу тога члана Устава прелази на Вас, Господо Краљевски Намесници, услед чега ће и стараоци цивил. листе Њ. В. Краља Александра [ од Вас добијати разрешнице. Тако исто одричем се сваког потраживања буди које врсте, било од српске државе, било од српског Краљевског дома.

Поред ове моје изјаве о одрицању права, част ми је известити Вас и о даљој својој обавезној одлуци, којом се одричем и "српског грађанства (сажитељства) и свих права, која то грађанство даје, с тим, да се на свагда настаним ван Србије, и да никако не долазим у Србију изузимајући једино случај предвиђен у поменутој скупштинској одлуци од 30 марта 1891. У вези са овом мојом непроменљивом одлуком, ја Вас молим, Господо Краљевски Намесници, да изволите наредити да се надлежним путем учини све што је потребно за ово моје иступање из српског грађанства, да бих могао у страно државно грађанство ступити.

Саопштавајући Вам ову своју изјаву, част ми је замолити Вас,. Господо Краљевски Намесници, да ме нарочитим актом изволите известити о вашем одобравању и сагласности са овим мојим у овом акту изложеним сталним и обавезним одлукама.

У Паризу 30 септембра 1891 Милан. с. р.“

Члан 2. Овај закон ступа у живот од дана кад га Краљ потпише.

Пре него што будемо видели, какве је судбе био у Народној Скупштини овај за ширу јавност нов и необични предлог и нова изјава бившега Краља, навешћемо још један акт, који је са овим у узрочној вези.

У исто време, кад се овај предлог јавио у Скупштини „Српске Новине“ од 29 фебруара т. г. бр. 47, донеле су на челу своме обзнану следећег акта од стране Министра унутрашњих дела:

„На молбу Његовог Величанства бившег Краља Милана М. Обреновића, по испуњењу услова из 5. 44 грађ. Закона, Министар унутр. дела под 4 октобра 1891 год. ПБр. 15.870 одобрио је, те је Управа вар. Београда под истим даном Бр. 15.480 издала молиоцу отпуст из српског држављанства. Отпуст овај потврђен је прописно од стране Министара Унутр. и Спољ. дела, достављен је молиоцу на његову даљу употребу.