Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 119

„Према озоме, бив. Краљ Милан М. Обреновић, по својој властитој жељи, престао је бити држављанин Краљевине Србије.

ПБр. 3952. — 28 фебруара 1892, у Београду.“

Морамо се вратити назад у време, које означава датум на изјави — „Декларацији“ — бив. Краља Милана, у септембру прошле године, када је следовао ускоро и овај у истини жалосни „Отпуст“ из држављанства једнога Краља, ма и бившега, — по његовој властитој жељи и вољи.

_ Чему има да се припише ова нова изјава Краља Милана» Да ли је то била доиста воља његова, да успокоји политичке људеу Србији, да буду сигурни од његове стране, од које се, не без разлога, стално зазиралог Или је то требао бити израз његовог негодовања према земљи, која, по каквом његовом мишљењу, није довољно ценила ни њега, ни његову владавину, ни његову абдикацијуг Било ма што од овога, или све скупа, цела ова ствар имала је и другу једну чисто практичну страну. |

то време пада, на име, и један „зајам“ у износу од нека два милиона динара, учињен у Русији код Волшко-Камске Банке, а за рачун бив. Краља Милана. У ствари, тај је „зајам“ била нека врста продајне цене свих „права и дужности“, којих се бив. Краљ поред иступања и из српског држављанства, одриче у својој изјави од 830 септембра пр. год. Поред онога милиона, који је дат пр. год. Краљу Милану, а на рачун краљеве цивилне листе, кад је дао прву своју изјаву да се до пунолетства краљева неће врапати у Србију, сад му се дају још два, за онај остатак „права и дужности“. Како се имало разлога претпостављати, да може доћи време да се бив. Краљ понова сети да је имао своју отаџбину, у којој је он имао и нека права, као и да може, под изговором буди каквих дужности, незван опет доћи у Србију, то је та продајна цена формулисана као „зајам“, са интабулацијом на његова непокретна добра у Србији. Тако се, на случај прекршене дате речи с једне стране, могла с друге употребити принудна мера наплате „зајма“. Доктор Лазар Докећ, старалац за малолетства Краљева, који је од 1. нов. пр. год. био понова председник Савета, ишао је тога ради у Париз и аравжирао целу ствар,

__ Нема сумње, да је и ово била једна од последица пута у Русију (у јулу пр. год.). Свакојако у целој овој ствари, већ и по самом месту „Зајма“ лако је видети, да руска влада није била далеко од овога посла; а у Русији влада значи самога Цара. Русија је стално зазирала од политике Краља Милана, и кад је он једном сишао с престола и думен Србије прешао у друге руке, и Русија је све чинила, да се ново стање, без Краља Милана, и одржи. Са Краљем Миланом нестало је аустро-угарског утицаја, а са Намесништвом и Радикалима извршено је приближење Русији. И сувише је разумљиво, да је Русија имала интереса, да се ово стање и одржи. Онај „Зајам“ био је пре мала, но велика жртва за то.

Шира публика, наравно, није знала за све ово. Она није пуних пет месеца знала ни за ову нову декларацију бив. Краља, ни за његово иступање из држављанства Србије.