Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

124 жив. ЖИВАНОВИЋ

"сарањујемо и хоћемо јој гроб да добро запечатимо, како не би никад више из гроба ускрснула. (Одобравање).“

Нешто пре њега, при дебати о начелном усвајању одборскога предлога, известилац одбора, Милан Мостић, слично је говорио: „Предлажући вам у име одбора да овај закон изволите примити, а примићете га тим боље и убедније, ако се само сетите свију догађаја, који стоје у нераздвојној вези са овим законом, и ја вас молим да не изгубите из вида све што је овој декларацији прет"ходило. Сукоб бившег Краља Милана са народом донео је, може се рећи, абдикацију; абдикација је донела ново стање, а ново стање донело је прошлогодишњу скупштинску резолуцију, резо-луција је донела ову декларацију, а декларација је донела предложени вам закон, који између редова садржи посмртну листу 0 политичком упокојењу владавине бившега Краља Милана“.'

Овим је известилац завршио дотични свој говор (јер је он по свом позиву говорио често). Али потпуности ради навешћемо друго једно место из његовога истога говора, од 5. марта:

„Био би неопростиви грех — рекао је известилац Мостић да заборавимо на она добра дела из владавине бившег Краља Милана, која је починио док је био у сагласности са својим народом, а нарочито не смемо не споменути оно сјајно дело, које је извршио у доба, кад је несугласност била најраспаљенија. Рат за ослобођење и независност, васпостављење српске Краљевине и наш данашњи Устав, то су све сјајна дела из његове владавине. И ја, као и многи други верујем, да би се најзад у борби, која је очајнички вођена између народа и Краља, дошло и преко његове воље до Устава, али је питање: кад и с каквим жртвама» — Они, који мисле да је Краљ Милан принуђен на давање Устава, радо заборављају, да је Велика Народна Скупштина примила тај Устав под познатом погодбом: „од корице до корице.“ Такве погодбе може да ставља јака сила. То је најбољи доказ да је бивши Краљ Милан био тада још у пуној моћи и сили, о којој је Велика Народна Скупштина, мора јој се признати, врло мудро водила рачуна. Велика Скупштина, господо посланици, значи сав народ“.

Известилац је у погледу негдашње моћи Краља Милана казао само једну истину. Али је баш са тога, у толико чудније, да једна обична Скупштина, у којој у већини седе махом људи из оне „мудре“ Велике Скупштине сада, кад је Краљ Милан лишен сваке моћи, тако супротно ради свима мудрим обзирима, са којих је овако похваљује известилац овога закона, који треба да одмах по том истом известиоцу, буде „посмртна листа о политичком упокојењу владавине бившег Краља Милана“. Доиста је и психолошки

' У успомени савременика остало је, да је известилац употребио овде другу једну фигуру. На име, да је казао: «(овим законом положимо надгробну плочу, на владавину бив. Краља Милана". Али стенографске белешке подлеже, пре штампања, ревизији свакога говорника. Но, било да се остане при једној, било при другој фигури, „посмртној листи“ или „надгробној плочи,“ довољна је ми једна и друга да илуструју праве мисли и осећања радикална у оно време.