Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО · 127

50,110.595:27 дин. „Вишак прихода за увећање готовине државне касе“ износио је 25,243:77 дин.

Пензије су, у то доба дотерале суму од 1,831.644-75 динара. За ондашње прилике велика цифра.

Није нужно напомињати, да су се буџети из године у годину пењали.

Пример је за то и у самој претходној 1891. год. Њен је буџет у изравнатој цифри прихода и расхода износио суму: 57,690.000 динара. Овогодишњи је већ око 2', већи. Но ми се нисмо у овом делу толико устављали на буџету за последњих година ни у опште на финансијској страни. Наше су финансије толико заплетене, да је за њих само нужна особена стручна студија. Но потпуности ради ми смо и раније и сад ипак, као и овде уносили нужне податке, не њим самих ради, већ као знаке времена.

За брзо решење овогодишњег буџета, свакојако има заслуге и заст. мин. финасија Н. Пашић, који је се у пекунијарним односима, и иначе, показао уметан. Био је бољи мин. финансија, но по неки „стручњак“. Но владали у финансијама стручњаци или нестручњаци, оне су патиле од своје кроничне болести, дефицита. Овај „вишак“, на хартији показан, и био је дабогме, — само на хартији.

Но нису заборављени ни партијски пријатељи и паћеници.

Тако 14. фебруара подноси заст. министра финансија Народној Скупштини овај интересантан предлог: |

„Овлашћује се Мин. финансија, да може из новаца, који су покупљени прирезом оних села и општина, чији су становници учествовали у немирима 1883 године, у границама суме преостатка, који износи 248.957'85 дин., да исплати све тражбине речеиих становника, које се односе на накнаду штете за разграбљену и уништену имовину од стране војске, која је немир угушивала...“

Одбор скупштински 17 марта предлаже Скупштини, да се све усвоји „онако, како је у предлогу изложено“. То је и било, седањем и устајањем, 23 марта — дакле већ при крају рада скупштинског. Остављајући на страну морални шамар, који је, после девет година овим предлогом ударен војсци, која је, по њему, „разграбила и уништила имовину“, предлог је очевидно срачуњен на накнаду партизана. Они су се и умели добро користити, да ову не малу сумицу, добро употребе. По савременим новинама је било речи 0 „попаљеним“ имањима, која нису ни постојала; о скупим и премногим шољама неких посланика сеоских крчмара и т. д. и т. д. М то се све чинило, кад се, у исто време, опет од стране мин. финансија, Скупштини подноси предлог, да се, обашка, округ пцрноречки може задужити са 300.000. дин. за подизање касарне.

Показало се, дабогме и овога пута, као и до сада, да кад једна влада у Србији има већину, она, са већином заједно, може имати све, па и оно, што није ред да има.