Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

128 жив. ЖИВАНОВИЋ

Последњи акт ове, Народне Скупштине, а на завршни дан рада 31 марта, био је избор два саветника".

Тачно у подне, 31. марта, Председник Министарства прочитао је указ Краљевских Намесника, којим се, у име њихово, објављује: да се закључују седнице другог сазива прве периоде Народне Скупштине; или, како је ми назвасмо: Треће Радикалне Скупштине, која је трајала пуча 4 месеца и 3 дана.

ХУШ

Смрт другог Намесника. Промена владе. — По закључењу Скупштине, све је узело свој обични, мирни ток у државним пословима, кроз цео април и мај.

У мају други Намесник, генерал Коста С. Протић, ради опорављења оде у Брестовачку Бању, куда су му лекари саветовали. Љубитељ мира и тишине, Протић оде раније тамо кад још није велика летња навала посетилаца. Како је, и ако ван престонице, ипак у земљи, то одсуство његово није такође проузроковало кикаква даља ремећења у намесничким пословима. Њему су тамо слати на потпис текући укази и др. акта.

На један мах, као гром из ведра неба, пуче глас: да је 4. јуна (1892) пре подне, напрасно преминуо у Брестовачкој Бањи Коста С. Протић, други Краљевски Намесник. Депеша његове го-

' Избор је био на упражњена места. Саве Грујића (радикала), који је оти– шпао за посланика у Цариград и Стојана Бошковића (либерала), који је отишао за посланика у Букурешт. Један од њих (Грујић) био је са првобитне скупштинске, а други (Бошковић) са намесничке листе. Тако је и попуњење извршено: на место (С. Грујића поднесени су кандидати. Драгомир Лазаревић и Пера Ђорђевић (оба радикали); а на место Бошковића као намеснички кандидати: Милован Јанковић, председник Гл. Контроле у пензији и Живан Живановић, професор (оба либерали). Са прве (скупштинске) и друге (намесничке) листе имало се бирати — тајним гласањем — по један за члана Држ. Савета.

Резултат избора, по стен. белешкама (стр. 1288) био је овај:

„Гласало је свега по листама 79 посланика. Од ових гласова највише је пало. на г. Живана Живановића 71; за тим на Г. Перу Ђорђевића 65; г. Драгомира Лазаревића 20 иг. Милована Јанковића 9; празних 4; неправилних две листе и на поједине кандидате две“.

„Према овоме и према члану 109 закона о пословном реду, „завршује председник Скупштине: од стране Скупштине изабрани су кандидати за Саветнике, г. Г. Живан Живановић и Пера Ђорђевић“.

Стеногр. белешке, одмах за тим имају прибележену и ову изјаву Живана Живановића :

„Господо посланици ! Један од последњих послова скупштинских јесте овај избор Саветника. Према резултату, који је Председништво објавило, ја имам част да на мене падне довољан број гласова. Положај, на који ме је Народна Скупштина, у сагласности са данашњом владом, и по предлогу господе Краљевских Намесника уздигла, он је частан и угледан. Ја сматрам да ћу се томе јавно сдужити, ако дам часну реч, да ћу на месту на које бих дошао, ићи путем Устава и Закона; и држим да ћу се тако најбоље одужити своме народу, који ме је школовао; земљи, која ме је дала, и Народној Скупштини, која ме је сада изабрала. Ја вам свима благодарим. (Скупштина се олазва бурним : „Живео ! Е) Ј

Сутра дан, 1. априла 1892. Краљевски Мамесници су потписали указ, којим се овај избор Пере Ђорђевића и Жив. УЖивановића, за чланове Држ. Савете утврђује.