Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 129

спође потврдила је ту неочекивану жалосну истину. Тога дана, после јутрењег купања, прилегао је други Намесник, обучен, да се одмори, читајући новине. У том га је положају задесио срчани удар, без потреса, без муке. Није се чак ни помакао с места, Лично узев, лепа смрт; али је суђено било, да глас о њој буде весник великих последица и недогледних криза...

Тело упокојеног другог Намесника, донесено је у Београд, где је са свима почастима, о државном трошку, погребено 6. јуна у новом гробљу у „парцели“ позади олтара гробљанске цркве, Протић је рођен 21. септембра 1831. у Пожаревцу. Одав се војвичком школовању, постане официр у инжинерији; а од 13. августа 1876 — после знамените битке на Шуматовцу (11. августа) — произведен је за генерала. Он је руководио одбраном важне позиције „Шуматовца“, на чијем је шанцу такође погинуо рођени му брат, инжињериски капетан Живан. У другом српско-турском рату, био је генерал Протић шеф штаба Врховне Команде, где је био блиски сарадник кнежев. И пре и после генералског чина, био је и остао блиски пријатељ Краља Милана. Протић је, као такав нашао места у Намесништву од 22. фебруара 1889. До тог је дана био Министар војни у кабинету Николе Христића, као што је и раније још 1873. тај положај имао у кабинету Ј. Мариновића. Био је дакле консервативних политичких назора, и ако, као официр, неактиван иначе у политици, али строг у дужностима, а 0 његовом поступању као мин. војног, пре осамнаест година, било је речи у књизи првој. Био је литерарно активан, и оставио је неке радове историјског карактера.

У Намесништву, у коме су седела два Либерала, Протић није проузроковао, за три минуле године, никакву дисхармонију, поклањајући сву пажњу пословима, читајући често и дуга и замршена акта о појединим предлозима. Сличан у томе са првим Намесником Коста Протић испуњавао је тачно своју дужност.

Од 4. јуна, њега није више било на том великом положају. Истога дана буде обнародовано у „Српским Новинама“ саопштење, које су потписали оба Намесника и цела влада: да ће од тога дана „на основу чл. 71. Устава пуноважно отправљати државне послове Краљевски Намесници господа Јован Ристић и Јован Белимарковић, до првог састанка Народне Скупштине, која бира трећег Намесника“.

Кад је сутра дан по смрти другог Намесника писац овог дела отишао ка првом Намеснику Јов. Ристићу, кући, овај га је, при улазу у његову собу, без даљег увода, ословио:

„Шта сад, мудра главо2!“

„Ништа, одговорио је упитани: Имаћете трећега Намесника радикала, и то је све“.

Ристић који је стајао, поћутавши неко време, одговориће на 10, као нешто и за себе: Да, тако је. А узети им (радикалима) тај залогај испред уста, било би доиста незгодно“.

Тако је и остало,и ми можемо пред историјом сведочити, да

Пол. Ист. Србије Ш 9

и и