Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

132 жив. ЖИВАНОВИЋ

приликом кризе о саставу Држ. Савета, либерали нису показали довољно склоности да прихвате власт; али то је било пре више од две године, а за то се време много шта и у назорима Либерала можда изменило, паи њихови погледи на снагу Радикалне Странке. Кризе сваке врсте можда су и нагризле Радикалну Странку; али она је ту невидљиву штету накнадила позитивним тековинама, заузећем у држави скоро свију пресудних положаја, са којих су могли дочекати сваки преокрет. А већ стара јествар, да опасност увек зближи често завађене пријатеље, а нарочито ако су ти при“ јатељи Радикали. У таквим приликама они су, у ова времена, били ненадмашни.

Ми све ове моменте наводимо, да би их уочили пред развој догађаја, на које као да нећемо више дуго чекати. Ми смо већ давно ушли у други месец од смрти другог Намесника ; аи нестрпљење Радикала да виде осигуран свој успех, било је чињеница са којом се морало рачунати. У колико би Намесници процес можда и успоравали, Радикали би га за толико убрзали. Из тога би морало изаћи неко решење: споразум или сукоб.

Међутим први Намесник није хтео, са своје стране провоцирати догађаје. И ако му је било за тим много стало, да се дође до неког споразума, или да се бар положај разбистри, није он могао бити тај, који ће постављати питања. Он је чекао да то учини друга страна, влада.

Није, разуме се, ни Радикалима могло остати нејасно оно што се овде ради, и какве су се силе ставиле у покрет — за овај мах само око другог Намесника — да их избаце из досадашњих позиција. С тога су и они полагали на то, да се дође до извесности, нарочито у њиховој тежњи, коју су они формулисали и положили у захтеву: да се сазове Ванредна Скупштина, која би решила трговинске уговоре закључене недавно са Аустро-Угарском и Немачком и — бирала трећег Краљевског Намесника. Како се, по Уставу, редовно састајала Скупштина 1 новембра, то би се ова ванредна, а са горњим задатком, имала састати још у августу.

Сад је први Намесник могао прићи ближе предмгту, који га је тако живо занимао, а то је кандидација за трећег Намесника. Он управи питање на председника Министарства: који би био то круг личности, из радикалних редова наравно, из кога ће произаћи трећи Намесник" а Председник Министарства Пашић на то одговори, да ни он, ни влада, не могу то знати, пошто је једино то ствар скупштинска. · Први Намесник на то примети, више као у шали, да му Председник Министарства не даје такве одговоре, јер је тако рећи до || јуче и он, први Намесник, руководио једном Странком, и да зна, '| да у свима тим приликама бива, да остали у Странци пристану на оно, на шта се прваци и вође сложе. (С тога он и управља ово 1.35)) питање на Председника Министарства, пошто је он, и као вођ "| "Странке, најмеродавнији, да сам или у договору са осталима, на. Упостављеко питање одговори.

% 14 % % |