Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

У ПТ и | и _

170 жив. ЖИВАНОВИЋ

тога низа и да за ту несрећу понесу већу одговорност и претрпе већи прекор, но што су га у истени заслужили и ако ми немамо намеру да ту одговорност за ову немилу прилику скинемо и са оних од либерала, који би је, и ако би је, имали, докста понети!.

Сами избори, на дан 25. фебругра, свршени су мирно ну реду. То су биле благодети тајнога гласања и целе процедуре, по којој биргч, на сам дан гласања, нема више ништа да уради, до да ћутке уђе у локал где се гласа, прими куглицу и спусти је У кутију оне кандидатске листе, за коју „гласа“. Нема ту више борбе око састава бирачког одбора, нема ту оног опасног пребројавања „већине“ и „мањине“, заузећа судница још у глуво доба и томе подобних маневара, какви су били до увођења тајног гласања.

Још исто вече, 25. фебруара, знало се да су Либерали у ве-

1! При промењеним приликама, које су настале од 1. априла исте 1898. године, највише је страдао срески начелник драгачевски тога времена, Ник. Јовановић и његови писари, који су се десили са службом у то време у Драгачеву. И акоу скоро по изборима премештени из Драгачева, и Јовановил и остали, као и официри што су командовали у Горачићу, после промене од „1. априла“ буду сви упућени мешовитој комисији у Чачку, која је имала задатак да извиђа горачаћко дело. Комисијски извиђај на спрам официра у скоро буде обустављен, као штом поапшени Горачићани буду пуштени и помиловани, као и Зеочани и остали. Све се свали на среског начелника и чиновнике. Они дођу у притвор; из Чачка је срески начелник, ради дослеђења и суочења, доведен у затвор у Београд и враћен натраг. Једва се одреди горњомилановачки суд да им суди, и «0, априла идуће ![894. године суд пусти све бивше драгачевске полиц. чиновнике испод суђења, као невине. А једна амнестија која је дата о Цветижа 11. апрвла ове год. (сутра дан по пресуди) учинила је коначно крај вишемесечним патњама ових људи, у толико што би се држ. тужилац и вишем суду жалио и до коначне одлуке Касационог суда дело би ово још стајало у току и окривљени чиновници под притиском оптужбе, коју је сама државна власт подигла била.

Још нешто. Мешовита је комисија позвала била на саслушање тад. окр. начелника ЈЉуб. Каменчића. Но овај никако не хтеде отићи комисији иако већ беше прост пензионар. Обустава истраге против војвих лица није се односила и на тад. окр. начелника Каменчића, зета првог ађутанта краљевог Илије Ћирића. И самим чачанским либералима, који нису ради били никаквом злу либералних окружних и среских чиновника из доба „Горачина“, падало је ипак у очи да Каменчић ни комисији неће да предстане. Један од ових либерала, директор гимназије Васа Филиповић — причаше знатно. доцније, долазећи из „Смрдан бање“, — да је у бањи нашао и свог пријатеља Каменчића, и питао га: Како то, да он не дође да предстане комисији у Чачку, кад су њој морали предстати и сами официри» „Е да ти сад кажем, рскао је Каменчић Филиповићу (а овај је то причао писцу) ја сам имао. поруку дане идем комисији, и да сам, на слузај каквог присиљавања, и човека убио, ништа ми не би било“. Филиповић гели да су му се на ово многе успомене ив оног доба у другој светлити похазале, а које су се одигравале у Чачку.

. Но, било то како му праго, срећа је да није дошло до већих нереда. Ко зна да није њих желео и сам Краљ Милан, да се користи тим изговором, да изврши оно што је, у осталом, извршено ускоро за тим „!. априла“ 1898.

Године 1904. политички пријатељи открили су у Горачићу пре десетак година погинулој браћи, и један споменик, на ком је свечаном скупу као изасланик био: — Миленко Веснић из Београда.