Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 191

она, уз припомоћ „верних“, оставила у души младога Краља, и дала мало похвалан правац његовим склоностима и погледима ми можемо ипак разумети улоге ових људи, који су је омогућили, свију — сем Радикалне Странке. Она је ту ушла само по своме слепилу и по својој халапљивости за влашћу, испуштајући тако из руку и сав свој парламентарни утицај, који су као Странка и Влада могли иначе имати. Јер Краљ Милан, који је прошле године при

"смени владе 9. августа писао првом Намеснику, да се паду ради-

калном радује, и да жали још само једно: што није и он у реду бораца против њих, тај Краљ Милан свакојако није променио своју ћуд. То ће радикали ускоро и осетити. Но, наравно овим превртљивим понашањем Краљ Милан је се, противно свом тврђењу из прошле године сад, ево, нешао са тим истим Радикалима „у реду бораца“ — против Намесништва, које је пре четири године сам наименовао.

Толико, ради карактеристике људи, који су извели „знаменити чин“ од првог априла.

А сад вратимо се на сам тај фатални чин, и како је он текао, од седања Намесника и Министара за историјску вечеру, у старом па до њиховог затварања у новом двору.

Ручак је текао својим уобичајеним током.

За то време дешавале су се чудне ствари и у самоме двору, и по вароши, и у главној полицији.

Коњаници из ескадрона ЈБ. Христића, већ су били посели куће оба Намесника, као и стан мин. унутр. дела, у ком је он те вечери остао.

Нечујно ушла је једна група питомаца подофицирске школе са официром Мишковићем, и заузела предсобља у староме двору, за сваки случај сигурно из бојазни, да се Намесници = Министри у реденготима, а са ножевима и виљушкама, не ставе на „оружан отпор“.....

Мих, Рашич, ађутант, а уједно и командант ове подофицирске школе, са многобројним одредом питомаца те школе, у сумрак за-

узео је главну полицију, а жандармским официрима, у име Краља 06-

јавио: да он инад њима, до даље наредбе, предузима команду. Рашић је послао потеру за управником вароши 1. Денићем, даби га учинио безопасним. Денић је нађен у позоришту, изазват и „одведен“ у главну полицију, где му је казано да је власт, коју је он вршио, прешла на ту присутног Рашића, а као и команда над жандармеријом. Кад је Денић погледао у неке присутне, одане му жанд. официре, они су ником поникли и гледали у земљицу црну. И они су, сиромаси, имали да бирају између Денића и Краља и његовог изасланика. За сваки случај, Денић је стављен под стражу ту у полицији. И у другим квартовима појавили су се официри, о чему се, као што знамо, лично уверио и подпредседник Скупштине Пера М. Николић, Нужно је овде једно објашњење: од куд ова улога Подофицирској Школи, коју она са својим питомцима игра ово вечер Биће чудно али је ипак истинито: да ту има заслуге писца овог дела, наравно посредно, као што ћемо сад и објаснити.