Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПИО ИНИИИИЕ И Тр и 1477

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 193

У тај мах узвик ађутанта Кумрића: „Живио Краљ!“ као да беше сигнал за оне напољу, да је — дело свршено.

Краљ, не добијајући честитања на заузимању власти, и сусревши се са изненађеним погледима Намесника и Министара похита да се уклони од трпезе и из собе. Изгледа, да је био свестан свеколике ружноће свога дела и морао се уклонити од жртава свога поступка. ·

Напољу сретоше Краља бурни и многобројни усклици доведених војника, официра и ађутаната: „Живио, Живио!“

А кад Намесници и Министри изнутра такође хтедоше крочити преко прага, а нарочито кад Белимарковић и Богићевић, као високе војне личности и сматрајући се, са осталима, за легалне носиоце власти, хтедоше објаснити: да је то што се ради прекршај правнога и војничкога реда, они с поља са упртим бајонетима и пушкама, одговорише: „натраг! натраг!“ и сабише опет све и Намеснике и Министре у собу, где се ручало. Та је соба од тад понела назив „првоаприлска соба“.

Мени је остао неисцрпен, но ручак свршен!

На свима вратима собе за ручавање чу се звекет оружја, и тврдом стражом беху Намесници и Министри изоловани од осталога двора, па чак и под прозорима собе, гдејебио ручак, намештена је тврда стража, да ваљда Намесници и Министри не би искочили напоље! Каква бојазан од ненаоружаних већином старих људи, какав ситничарлук! Кажу, један похваљујући узвик Краљев, у овој првој гужви, првом ађутанту Илији Ћирићу: да добро врши своју дужност и да му благодари! наградио је јавно главног јунака ове вечери, који је био снабдевен и нарочитим писменим краљевим овлашћењем, да може у име Краља издавати наредбе какве за сходно нађе. Илија Ћирић био је те ноћи вицекраљ у Србији,

___ Одмах су, за тим, разаслати улаци да доведу министарске кандидате. Дошли су тачно они који треба, јер су чланови прве владе Краља Александра били унапред десигнирани, и све је унапред било уговорено. Министарство је било очас готово. Истина, не видимо ни Пашића ни Грујића, старе председнике радикалних влада. Они који су протеривали краљева оца и мајку, нису ни могли ту бити. За то је природнији био Лазар Докић негдашњи краљев Гувернер и стараоц, а и радикал. Али за то су остали били све сами овејани Радикали, сем министра војног, Напредњака. У војсци није са Радикалима могло бити ортаклука! Они су добри и потребни у колико треба сурвати Намесништво, обалити Либералну владу и Странку и — покрити ону огромну продеротину у Уставу, која се јавила и зјапила, чим је момчић од 16 година и 8 месеци објавио да „узима“ у своје руке Краљевску власт.

Али, шта мари! Грех је велики, али је цена добра. Власт, коју су изгубили са своје неумерености и спремања атака на Намесништво, сад је добивена у другом једном атаку, који је оборио Намесништтво. Радикали су, с тога, могли чак мислити да су доследни, логични. ИМ јесу; али у наопаком смислу. Но, они то тади

Пол. Ист. Србије 1 13

о.