Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 195

потребну изјаву или оставку. Он ће их онда с почастима отпустити и издаће им захвалност на досадашњем раду. Каква детињарија! Први Намесвик с места одбије овај захтев, изјавив: да он не може ни чим санкционисати овај чин, који је пун опасности за у будуће. Краљ је „узео“ власт и нек му буде; али оставку Намесници неће давати. Председник Министарства Авакумовић напротив саветовао је, да се напише тражена изјава или оставка „а свак ће знати, рекао је као разлог, да је тај акт изнуђен“. „Да, одговорио је Ристић: ја ћу ваљда ићи у Првостепени Суд, да доказујем његову правоважност. То није у питању, већ политачки ефект таквог акта, у корист овога чина, а ја то не дам...“

После овога покушаја, који није успео, настало је саветовање: куда ће и шта ће са Намесницима и министрима, пошто већ нису ни могли остати ту у старом двору, са набијеним вратима пуним оружаних војника; а нису их смели ни хтели у поноћи на слободу пустити, бојећи се ваљда какве контрареволуције, пошто све ово што се десило није још ни чим изменило ни у Београду а још мање у унутрашњости поредак, који је био до синоћ оличен у Намесништву и у Либералној влади. Млади Господар био је мњења да се спроведу у град и тамо позатварају; и у мало што стари Ристић није дочекао да буде сужањ у оном истом граду, за који је он онако пресудно помагао да се пре трећине столећа од Турске узме. Најпосле би решено: да се сви, и Намесници и Министри, преведу из старог у нови двор, где су остатак ноћи и већи део идућег дана у овом отменом затвору провели.

Тек су по том нови министри отишли у суседно Министарство Унутрашњих Дела, које је било такође накљукано војницима, као и министарски телеграф; а Краљ је предузео своју ноћну екскурзију у касарне и у главну полицију. Кад'је се сутра дан разданило, Краљ је посетио град и у њему прошле ноћи многозаслужну Подофицирску Школу, а за тим и војну Академију. По повратку отуда, јавио се народу са балкона старог двора и како је саопштено у „Срп. Новинама“ од 2. априла — „захвалио му на изјавама оданости и верности, додавши: да ће се на престолу српском држати строго Устава и законитости и да ће бити чувар грађанских права и слобода.“! Увече је била бакљада, на којој је говорио предс. општ. Мил. Р. Маричковић.

| До тога доба већ је сва Србија знала, шта је у Београду било и још истога дана поврвеле су облигатне „честитке из народа“, без којих, као што знамо, није било у Србији ни једно зло и ни једно добро. Отуда је и настала отупелост у народу према свима

" „Одјек“ се нарочито старао, да истакне „поход омладине“ пред двор 2. априла (то је она из учит. школе) а још више њену овацију — Уредништву „Одјека“. Одатле се, вели „Одјек“: омладина кренула пред уредн. „Одјека“, и ту стала викати: Живио Краљ! Г. Љуба Живковић адвокат, прочитао је с прозора редакције прокламацију Краљеву и напоменув омладини, као будућности и снази народа а и Краља, да је то прва реч у владавини Краља Александра, захвали се у име уредништва са: Живио Краљ,“

13"