Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 199

зухети и ако се опет само собом наметало питање: На што сад све тог!

Председник Скупштине застаде старог Туцаковића у хотелу горе у његовој соби. Беше и ту десетак посланика. После поздрава, рећи ће Председник чича Тодору: „ама код „Крста“ чух, да сте ви изразили жељу = потребу да Скупштина изађе пред Краља; је ли то истина“ Не знамо да није чича Тодор то питање схватио као мало јаче наглашено (треба знати да се није спавало, како се још јуче јутру устало!) тек он одговори: „Ја као мислим ла треба одвојити ову нашу несрећу од Краљеве ствари. Краљ је Краљ, и ред је да Скупштина изађе пред њега и да му честита ступање на престо“... Чича Тодор се јасно изразио. Његова та мотивација била је тако рећи веп усвојена, да у том погледу није вредно било ништа више говорити. Обрнув се присутним посланицима, Председник их упита: „Је ли 70 и ваша жељар“ „Јесте, беше сложан одговор свију.

„Лепо, кад сви тако велите, онда ћу ја ићи у министарство да тражим аудијенцију лично. Што будем чуо ја ћу вам саопштити. Ви међутим кроз један сат нађите се сви у локалу клуба, а тамо ће доћи и они од „Крста“. — За тим председник отиде опет натраг код „Крста“, и употребив кола апотехара Косте М. Ни: колића и заједно са првим подпредседником Пером М. Николићем одвезе се у Министарство Унутр. Дела.

Тамо затекоше све ново. Начелник Таса Ј. Миленковић беше за својим столом као једини стари чиновник. Ту беше као нов Стојан М. Протић —- који је овог дгна, 2. априла, постављен за управника вар. Београда — а ту се налазаше и Милов. Р. Маринковић, М. Веснић и још неки. Склон сад и на шалу, рећи пе писац онако с прага начелничке собе: „Нова ситугција, нови људи!“ Примивши повуду да седну, он и Николић седоше. Председник "Скупштине каза да они хоће код Министра, на што Стојан Протић рече, да је Министар у двору, и ако га причекамо, он ће сад доћи. У томе чекању управиће питање писац на присутне: да ли они не знају како је та ствар у двору ноћас текла, јер до овог тренутка доиста није имао прилике ни од кога аутентично да чује. Протић рече, да и он не зна, сем што је чуо: да је Краљ напио неку здравицу и изјавио да он прима власт, и да су неки протестирали. За се лично рече Протић, како се ноћас дуго препирао са жандармом, који је дошао да га зове хитно у министарство, објашњавајући жандарму, да морг бити да је погрешио, и да не може бити до је он тај Стојан кога зову.... Таса Миленковић, који је ту ноћ први позван, ћуташе као стена. Он је знао више, али му није било до говора.

Сем онога, што смо напред саопштили из св. 1. и 2. „Тасиног Дневника“, додаћемо с тога овде још, поред оних сцена из двора, како Таса описује сцене, кад су нови министри те :оћи прешли у ово министарство: „Поноћ беше већ давно прошла. Београд спава мртвим сном. Нико и не слути шта се дешава на улзрави

с 5 А