Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

200 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

земаљској.... У министарској соби чује се жагор. Министри дебатују о разним питањима. На лицу огледа им се веселост. Час по, па ме зову да чују шта је наређено.... Дворски лакеји у парадном оделу са великим сребреним послужавницима, на којима се пуши кафа и блиста коњак и т. д, зашли по канцеларијама да нас нуде и послужују, ваљда после оног претрпљеног страха. Управник штампарије Раичевић донесе у 2 и по сата штампазу прокламацију и ванредни број „Српских Новина“. — Но, пре но што су прокламација, укази и наредбе откуцане, ваљало је Миленковићу ослободити и самог телеграфисту министарске станице. И њега је нашао у овој позитури: „На средини собе седи на столици дежурни телеграфиста. Мислим да се звао Андрија. С десне и леве стране по један гардист. Упрли му пушке према глави. Држе на „готове!“ Кад је начелник тражио да га пусте, викнуо је и њему војвик: „Назад, док си читав!“ Таса је морао ићи у двор да тражи да се телеграфиста ослободи, а то је било тек, кад је дошао мајор Машин.

Најпесле, нотпуности ради, навешћемо овде и о саучесницима и извршиоцима завере од !. априла 1893. О томе вели Таса Миленковић, у св. 2, стр. 28—29 „Дневника“ ово:

„Двореку заверу од првог априла удесили су: Краљ Милан, тај епасни интригант, и др. Лаза Докић. План је уговорен ван земље, у Швајцарској, где су се обојица раније, ради овога састајали.

„За заверу су знади: Др. Франасовић и Милутин Гарашанин. Овај последњи целу ноћ преседео је обучен у своме стану, чекајући на извештај.о извршеном чину у Двору.

„У извршењу првоаприлског догађаја били су делаосци 'Краљеви гђутанти, ордонанси и официри: Александар Машин, Илија Ћирић, Милан Михаиловић, Јован Павловић, ЈБубомир Христић, Михаило Кумрић, Михало Рашић, Милутин Мишковић, Миливоје Николајевић, Светислав Стајевић, Чеда Марковић.

„Од војске били су ови родови употребљени: Краљева гарда, подофицирска школа, чета пешадије, дворска стража, дворски жандари и пук каваљерије,..“

Ми смо већ напред видели где је ко од ових „вршио службу“ у двору и ван двора.

Но вратимо се нашој посети у Министарству, ради аудијенције.

После наведених разговора оде Ст. Протић и ускоро се врати са поруком Министра, који се тек беше из двора вратио: да Председник Скупштине оде к њему, а Подпредседник ће остати и почекати док се овај врати.

Ушав на побочна врата у кабинет Министра унутр. дела, Предс. Скупштине затече ту и Докића, новог председника Министарства. Без увода и обичног поздрава, чим је преко прага прешао, рећи ће Предс. Скупштине Предс. Министарства: „Ви знате, господине Докићу, кад смо заједно разговарали, да сам ја увек говорио, да бих вас волео видети као министра — али не по ову цену!“ „Да, ти си изгубио твога председника (у Савету)“ рећи ће