Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

204 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

— омогућили васкрс и рехабилитацију бившег Краља Милана и «с тим и сав његов утицај на српску државну унутрашњу и спољашњу политику и — додајмо одмах — и на даљу судбу Радикалне Странке. -

Но, последице ће доћи, ми ћемо их видети; а сад останимо при људима и догађајима, који су следовали „првом априлу“.

Опростив се са првим Намесником, писац пође у варош, клубу посланичком, који сад беше главно збориште либерално. Идући тамо види још из далека огромну масу света на ширини, пред хотелом „Престолонаследник“ сада „Гранд хотел“, до кога је одмах кућа Предселника министарства, Авакумовића. Та огромна маса света демонстрираше у два смисла: либерали поздрављаху Авакумовића и друге неке министре и виђене пол. личности, које беху у тој околини, а противници се труђаху да угуше те поздраве. Но није им испало за руком. |

Одатле се згрца велики број: посланици и пријатељи Странке са дошавшим неким министрима у „Империјал“ у клуб. Ту буду измењани говори и поздрави, са наглашајем слоге, коју је ова велика несрећа, која је Странку сустигла, још више учврстила. Или бар, то беху основане жеље многих увиђавних људи из Странке. То се с правом и разлогом могло доиста и очекивати.

По учињеном договору у интимнијем кругу посланика и министара, би одмах решено: да посланици једним прогласом, упућеним на своје бираче обележе уједно свој и Странкин положај у новој ситуацији. За тим је се већи део посланика из унутрашњости разишао.

Проглас, датиран 2. априла т. г., који је носио наслов: „Либералним бирачима“ и потпис „Народни Посланици Либералне Странке“ изашао је! 7. априла у 72. броју „Српске Заставе“.

Тај је проглас садржавао ова важнија места:

„Првог априла ове године извршен је један историјски чин. Краљ Александар ! заузео је тога дана Краљевску власт.

„Ноћу првог априла 1893 наступило је оно, што смо по Уставу очекивали да ће се извршити 2. августа 1894. године.

„Либерални посланици, који су се затекли тога дана у На-

! Проглас овај новерен је, да га напише, писцу овог дела; он је то и извршпо. Први састав прочитан је у ширем кругу чланова Гл. Одбора, бив. министара и др. у локалу уредништва „Српске Заставе“ тада испод поворишта, и пошто га је Ст. Рибарац на више места пооштрио, усвојен је. Пооштрено је било н. пр. место: Краљ Александар ступио је на престо, дошло је „Заузео је — Краљевску власт“ ит. д. Коначно сређен проглас, преписао је администратор „С. 8.“ капетан Јанко Марковић звани „Јанко Влах,“ иначе поверљива личност Ст. Рибарца. На чисто преписан проглас однео је Ђ. Генчић у „Империјал“. Ту је на име, не знамо од чије стране, додат овај пасус: о једном искуству више — и о једној предрасуди мање, који је доиста дарнуо „горе“ и био дуго, дуго предмет потреса и пребацивања „нелојалности“ либералима из странке радикалне и напредњачке. Но пасус је тај не мање био веран израз расположења Либералне Странке.