Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 2025

родној Скупштини, шта би друго имали да учине, но да Краљу Србије пожеле: добру, срећну и благословену владавину. То изражавају и овим путем, пред целим јавним мишљењем, пред свима бирачима својим. Ни један Либерал, као и ни један посланик либерални, неће следозати ружном и недостојном примеру својих противника, да од једног питања, који је ван дискусије, ствара питање партијске распре и спекулације, као што раде наши политички противнициИ. „Овом чину следовала је и друга једна појава, везана за ноћ 1. априла, а то је: поновни долазак Радикалне Странке на владу, овога пута у заједници и очевидном споразуму са Напредњацима, Изненадна и ноћна појава нове владе, која једино носи одговорност за узроке који су је створили и за све што ће следовати, потпуно је равна мрачном постанку њеном и мрачним и одвратним путовима, којима је ишао васцели политички живот ових савезника, као и недостојним делима њиховим, која су за собом оставили у току последњих година њиховога јавног живота. Дотадашњу уставну либералну владу одменио је радикално напредњачки кабинет. И први корак њихов имао је противуставан карактер, као што је противуставно и порекло њихово. Тај противуставни акт нове владе садржан је у распуштању скупштине. Влада тај распуст мотивише необичним начином у самом акту, који су потписали нови министри: да се Скупштина распусти, пошто се није ни могла уставно ни конституисати“.

Сад је, даље, у прогласу критика овог тврђења и других поступака владе. За тим се наставља:

„Улазећи овим у нов један одсек јавног живота, за који стоје одговорни данашњи представници одговорне власти државне, Либерална Странка и ако потиснута на нов терен, не може се и неће отказати права на своје биће. Она не може угинути, Она неће абдицирати, а да не порече све оне велике и знамените историјске тековине, којима је својим позитивним животом и радом кроз пуних тридесет година одуживала свој дуг земљи и народу своме. Она ће с достојанством вршити своју нову улогу, која јој је припала из ове мрачне, страховите, бурне ноћи првог априла, са оном истом одлучношћу, спокојством и достојанством, са каквим смо видели да су дочекали нове догађаје наши прваци, чланови либералне владе, којима је суђено било, да буду јунаци ове трагедије. Први април показао је да се на муци познају јунаци. И они су се заиста и познали. Сва врева, која је заглушавала јавност од доласка радикално напредњачке владе на овамо, неће моћи смањити

ову беспрекорну присебност и достојанство, с којима су Либерали преживели ове тешкоће. — — — —

Ми се враћамо домовима својим, са једним искуством више, а мање са једном предрасудом, која нас је спутавала на дуги низ година“.

Јасно је и без објашњења, да је та „предрасуда“, била династичност Либ. Странке и њене тако зване традиције; а „искуство: