Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 211

да га умоли: да оде и утврди са Предс. Министарства Докићем, кад (Ристић) може овоме предати неки докуменат, који се само Краљу дати има, Ристић је са горчином у души додао и ово: „А ако те Докић упита, зашто ја не идем да Краљу лично предам тај акт, кажи му — али, разумеш немој да не кажеш: — да још нисам сварио првоаприлску вечеру...“ Овај честити човек понео је и у гроб изгледа спомен од ове вероломне вечере. Управо она га је пре времена и у гроб отерала; одатле почиње, видна посрнулости погоршање физичких недуга његових.

Но да одмах овде изведемо на чисто све што има о том заосталом документу, пре но што пођемо даље.

Докуменат, који је Ристић имао да преда, била је чувена тајна Конвенција Краљ Миланова са Аустро-Угарском од 1881 године, коју је овај по абдикацији предао Намесницима. Догађај од 1. априла затекао је овај акт у гвозденом сандуку, који је стајао у канцеларији Намесништва, од кога је кључ био код првог Намесвика. Испраћајући писца Докићу, Растић му није казао какав је то акт, који има да се преда лично Краљу. Ристић је казао само толико: „Кажи му (Докићу) да то писмено није познато било ни једној влади за време Намесништа, па бих га и сада хтео, као такво у коверту предати, преко г. Докића лично Краљу.“ То је казато Докићу. (а умоли да Ристић, кад год хоће, сврати у Мин. Спољ. Послова, где је Докић сваки дан у 5 ч. по подне у канцеларији Председника министарства. То је казато Ристићу, јер се писац трудио, да поимајући тежину обостраних порука, исте верно и преда. | По овоме су се бивши Намесник и садашњи Председник министарства састали и предаја тога акта извршена је 17. априла 1898. Пасац није, међутим, показивао ничим своју радозналост, кад Ристић није даље хтео да говори о овоме акту, који је остао тајна и за три владе, које су се за Намесниковања смењивале,

После даљих неколико дана, Ристић позва опет писца и умоли га да понова оде Докићу: „Он ми, вели, рече да ће јавити да је предао Краљу оно писмено, које сам му ономад тога ради предао. Питај га шта је било с тимр“ Писац о. д. оде Докићу и овај одговори, да је Краљу предао то писмено. „А какав је утисак учинило на Краљар“ упита онако овлаш писац о. д. држећи да је то тајанствено писмено нека породична хартија од вредности или тако што, што се лично тиче Краља. „Сви смо се зачудили и изненадили!“ рече Докић и нехотице одавши, да ту тајну сад знају, сем Краља и Министри; а већ видећемо да је Докић сазнао природу акта при самом пријему од Ристића,

Прошло је дуго времена од тада, Почеше и у „Одјеку“ излазити неки чланци у духу опозиционом (јер радикали беху већ збачени са власти), у којима се, између осталога, тврђаше: како је Радикална Странка била спутана кад је била на влади; и између редова се виђаше и у алузијама беше наглашено, како је Радикална Влада била за време Намесништва под притиском тајних

14%