Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

"КРАЉ АЛЕКСАНДАР 913

венција стављала опасне препреке народној политици, а то није смело бити“. Но са нестанком Краља Милана на управи земље, и доласком људи, у Намесништву и у влади, за које се знало да ће негирати ову тајну конвенцију, и аустро-угарска дипломација ју је мудро сматрала као латентну, Правно пак важила је ова конвенција, закључена на дванаест година, све до краја 1898. г., дакле и за владе радикалне после 1. априла, од када им она није била тајна. Значајно је, да се ова влада није ничим оградила од ове конвенције, коју је она, кроз своје листове, доцније називала „издајничком“.

Али вратимо се на „први април“ и његово наличје.

Стање створено ударом од !. априла, узело је свој ток, али је се све више дало познати, да је цела та политичка хекатомба, у којој су толики пријатељи жртвовани, била непотребна и извршена је сурово и обесно, не толико да се поврати каква политичка равнотежа, већ — као што ћемо видети — да се на један груб и уједно театралан начин задовоље простачка осећања освете и то бив. Краља у првом реду, који је при тражењу власти „у једној или у другој форми“, онако нештедимице, и на познати нам начин 1890 год. био од првог Намесника одбијен у његовој кући (стр. 57).

Кад је на неке три године доцније Ристић, присиљен пријатељима, први пут огишао Краљу Александру (2. марта 1896) овај је желео да задовољи своју радозналост у погледу „првог априла“, као што је и бив. први Намесник радо прихватио ту прилику, да на доста разумљив начин нагласи сву опачиву преврата од пре три године. „Зашто нам не казасте своје жеље, па да вам ми Намесници — ако је то било тако неизбежно — помогнемо, да их са чашћу и за себе и за нас изведемо» Ми би сазвали Велику Народну Скупштину, изнели би смо тешкоће, казали би, да је нужно да владалац — који и ако је млад ипак је дорастао, тако би рекли, за свој тешки позив — предузме вршење Краљевске Власти. Велика Скупштина, која је једино у стању да мења одредбе у Уставу донела би, нема сумње, своје решење да ви пре пунолетства примите краљевску власт. Тако би ви једним легалним путем дошли до онога, што сте онако прибавили првога априла, а ми би се ослободили терета, који, верујте, није ни за нас Намеснике био извор благовања“. На све ово Краљ Александар, који је био увек готов са згодним, ма и нишгавним и аритворним одговорима, одговорио је: „Да, то би било боље, али — ми смо се бојали да на то не би пристао ваш друг!!“- „Мој друг (Белимарковић), одговори на то Ристић: можда би се тешко склонио био да се врате радикали на власт; али кад је у питању повраћај мандата ономе, у чије га име ми привремено и држимо, онда се мој друг у томе не би ни за тренутак устезао. У осталом, тај мандат нисмо ваљда ми чували за себе или за нашу децу, но за вас!“

„А како то, да ви нисте ништа спазили да се нешто спрема прзог априлар“ упита, све једнако радознали Краљ. „Исто ми је