Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

2222 ЗКИВ. ЖИВАНОВИЋ

10. септембра, после двадесет и пет дана путовања, стигне Краљ у Београд, без све шале прокламован понсва као „Велики Александар“, како га је „Одјек“ већ био објавио одмах по „првом априлу“. Народ, разумемо радикални народ, сматраше да имау њему свога, радикалнога краља. Није чудо, да је по дочеку у Београду на Сави, исто вече, приређена и бакљада, на којој га је Ми-лован Р. Маринковић, председник општине, поздравио као и првог владаоца, „који се родио у Београду!“ Сви су комплименти већ "били исцрпени, па је, најпосле дошао и овај. Краљ није могао „остати хладан према оваквом усрдију: „Ја сам се, рекао јеону отпоздраву Београђанима, вратио из народа врло задовољан. Мој ме је народ свуда дочекивао одушевљено и безграничном љубављу. Можете бити уверени, да ћу ја моме народу вратити љубав за љубав. Ја ћу све учинити, да се у нашој отаџбини учврсти и одржи уставност и законитост, јер само тим путем можемо постићи оно што сви желимо. Захваљујући вам на лепом дочеку, кличем: Живели моји мили Београђани!“ ц

Ових почетничких говора краљевих било је тако пуно овога пута, при чему је „уставност и законитост“ у свима варијацијама пропарадирала заједно са „правима народним“. Но, то је било истина после „првог априла“, како би се што јаче истакао контраст оличен у новом Краљу, новој Влади и сваковрсној новој нади. Видећемо, како ће се то до краја одржати. За сада разметање крупним речима није било скупо, као што није било ни 'штедљиво.

Кад додамо, да је Краљ, после не дугог одмора, већ 22 септембра отишао у Крагујевац на маневре, а одатле 27 у Ниш и 29 у Лесковац, одакле се право вратио преко ноћ у Београд — онда смо изнели целу мрежу путова које је прошао. Тако је Краљ Александар, већ у првој години своје владе, обишао скоро целу земљу. Краљ је видео свој народ и народ је видео свога Краља.

Камо срећа, да је то било не тако прекоредно, прерано и на начин, који ничега доброга није стављао у изглед за у будуће. У место Краља пунолетна, видимо Краља завереника, Краља бунтовника, Краља ђака, Краља дечака. Какав контраст!

Џ

Састанак Народне Скупштине. Анатемисање прошлости. — Избори за трогодешњу периоду скупштинску: 1893, 94 и 95, беху извршени на дан 18 маја, може се рећи у потпуној тишини. Радикали бираху сами себе; без опозиције. Истина, беху се јавили и на више места истакли своје кандидационе листе и напредњаци; а они не само што не беху опасни радикалима, већ су радикали њихову појаву чак и желели, и тако њих десетак и пропустили у Скупштину. Уосталом, није ни чудо: не беху ли они савезници радикални у очи |. априла, 1. гприла и после 1. априлар .

Либерали нису учествовали на изборима од 18 маја. Нарочитим прогласом, упућеним „члановима и пријатељима „Нар. Либ.