Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА КРАЉЕВАЊА 223

Странке“, Главни Одбор њен на Ђурђев-дан, 23. априла тљг. објави своју мотивисану поруку, која се завршавала заповешћу, „Не идите на биралиште!“ „Народна Либерална Странка, говораше се у томе прогласу, не може и неће да призна ни једном речи, ни једним делом својим, тиме створено безуставно стање у нашој земљи“ (Српска Застава бр. 85). Странка је остала доследна овој одлуци Гл. Одбора својега.

Но, није било правно гледиште, које је определило Гл. Одбор да овако поступи. Било је ту и стварних разлога, који се увек јављају кад су Радикали на власти, а после оваквог „првог априла“ нарочито Либерали и њихова Странка беху у неку руку оглашени ван закона. Против њих беше у неку руку све допуштено. Не беху ли они анатемисани самим Краљем, који их је морао лично свргнути с власти, да се учини место народним људима; Проста маса нарочито осећа овгкве обрте!:. Она једино и схватљиво разуме физичку силу и клања јој се; а „први аппил“ је дело простог, оружаног насиља према легалним носиоцима власти, коме се на чело ставио сам Краљ.

Све оно, што је после дошло, било је, сасвим логично, и Краљу законито. Законита су била сва збачења либералних општинских управа у целој земљи. Већ 6. априла нови управник вар. Београда, Стојан Протић, одјурио је са преко три хиљаде гласова изабрану београдску општ. управу -— председника, чланове и одборнике. Са тамбурашима на челу, кренула се онда и ушла у општину „стара управа“ радикална. Пример је био разумљив и јасан и нашао је, код „власти“ и код „народа“ своје подражаоце у целој земљи.

Сам је Краљ Александар лично изјаснио се: да у свему томе нема ничега незаконитог, да од 1. априла у опште у Србији нема безакоња.

Кад је, на име, дошла из Крагујевца једна депутација грађана да се самоме Краљу жали на безакоње и отимачину општине, Краљ је депутацији изјавио оштро и категорички: „Под овом владом нема незаконитости, нити о томе може бити речи. Ја верујем и знам да влада стаје на пут свима незаконитостима.“ (Српска Застава бр. 112, од 30 маја).

Износећи на јавност овакав одговор Краљев либералној депутацији, „Српска Застава“ се попримакне и сама ближе самом Краљу. Ређајући редом безакоња по општинама, „Срп. Застава“

1! Беше у доба Намесништва у Београду, пола као просјак, који је живео од подарака, а пола као представник свога племена идући с чибуком по Београду, и кољући по кућама јагањце, неки чича Петар Црногорац, мало хром, Деца су трчала за њим и задиркивала га. Ристић је причао писцу, да је Петар био заслужан и преносио је преко Јавора писма поверљива. Стога га је и он имао у виду, дав му и једну бунду, коју је Петар продао и „у здравље господиново“ попио. Па и Белимарковић га је знао и обдаривао, но од 1. априла чича Петар се не јављаше гене_ Ралу. А кад га је овај упитао, за што се не јавља, Петар је просто одговорио: „А

да си ваљао не би те Господар отерао“. То су, ето мишљења и изрази представмика масе,