Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА КРАЉЕВАЊА 225

парламентарно - уставним начелима, извршена у Србији промена владе, Ја сам будним оком пратио и поступке противне Уставу и законима, и занемаривање државних послова, и напуштање виших интереса земаљских, све само за рачун и на корист једне паргијске владавине, која није уживала народно поверење. За то време, и за владавине Краљевског Намесништва, које није било у потпуном саставу и које је, по Уставу могло само отправљати државне послове, најпре је одложеса а после и распуштена Народна Скупштина, без икаквог обзира на то, што је баш та скупштина по Уставу била позвана да попуни Краљевско Намесништво, и без икаква обзира и на то, што пред Србејом стајаху послови, који нити су се без одобрења Н. Скупштине могли свршити, нити без штете по земљу одложити. И кад је најзад Народ добио реч (примедба: у овој беседи „Народ“ се пише увек са великим Н.) после свих неправилности и насиља посвршаваних у времену изборне припреме, које је продужено до крајњих уставних граница, онда су без икаквих скрупула употребљена сва средства и на биралишту и у самом дому Народнога Представништва, да би се глас народни тли преокренуо или угушио, те да би се на тај начин створило народно поверење, које се није могло ни задобити, ни изнудити“.

„У нашој драгој Отаџбини већ није било уставности на дан 81. марта, кад је Краљевско Намесништво, које је пропустило попунити се у уставном року, отворило седнице Народне Скупштине, која се није могла уставно конституисати. Ја сам се журио (!) одмах (2) сутра дан (!) да спречим даљи развој неуставне владавине (0 чијој се глави као што већ знамо, радило из потаја и из далека, и у Паризу и у Београду и још на неким местима и само се бирао моменат, који је тако пао на дан 1. априла). Моја прокламација објавила је тога дана моме драгоме Народу, да сам краљевску власт ја узео у своје руке и да су Устав и Закони од тога дана (!!) ступили у потлуну силу и важност“,

„Поштовани посланици ! Народ српски из свих крајева Отаџ. бине, поздравио је чин првог априла с одушевљењем и одобравањем, понављајући том приликом изјаве своје љубави и своје неограничене оданости према мени. Одузимајући краљевску власт од Краљевских Намесника, ја сам био уверен, да ћу изаћи на сусрет најприснијим жељама народним. И ја сам срећан, што с поуздањем могу изјавити, да се у мојим очекивањима нисам преварио. Народ је српски исто тако добро разумео моје побуде и намере, Као што сам и ја разумео његове тежње и наде. И Краљ и Народ сусрели су се у подједнако чврстом уверењу, да спас отаџбине лежи у искреном поштовању Устава и закона, који свима одређују и права и дужности“...

Пошто је у својој Беседи даље одао комплименат влади, која је, одазвавши се његовом позаву 1. априла „испунила моју наредбу“ да врати држ. живот Србије у уставни колосек; пошто је то све урадио и Скупштину означио као „чист израз народне воље“ — Краљ завршује овим речима своју прву Престопу Беседу: „Проглашујем, да

Пол, Ист. Србије Ш У 15