Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА КРАЉЕВАЊА 220

суморним и полумрачним просторијама мртва тишина. Ово је други свечан чин, који се на овим истим даскама одиграва. Ту, на том истом месту, потписао је 22. децембра 1888 Краљ Милан нови Устав и заклео се на њега — да не влада по њему, но да иде у свет. Данас, 4. јуна 1893 године, на том истом месту, заклиње се на тај исти Устав млади син Краља Милана..... У људи скептика, у људи који другим очима гледаху све ово, што се дешава од „првог априла“, порађа се бојазан и сумња: докле ли ће дотрајати „верност“ Уставу, на који се полаже заклетва, после једнога вапијућег неверства, баш томе истом Уставу 2!

Али, ко ће још поклањати вере и таквим слутњамаг Ко ће још, на тако свежем трагу, игнорисати све оно што је за минулих шездесет дана речено у славу Устава, који је тек сад „ступио у потпуну силу и важност“, и коме ће се у славу сковати и нарочите медаље, на којима ће те речи — те прве краљеве речи! — бити урезане на вечита времена!.....

Истога дана, 4. јуна, влада је поднела Краљу оставку. Да ли је она то учинила са уверења да Краљ тек тога дана постаје пуноважан уставни Краљ, или су ту оставку Докићу изнудили политички пријатељи, да се влада „очисти“ од Напредњака, није нам познато. Довољно, да је Краљ задржао исту владу, са истим председником, само је првоаприлског министра војног, заменио Сава Грујић. За ово време од два месеца, радикали су скочили у цени

и сад им је могао бити поверен и портфељ министра војног, лицу, које га је имало и за Намесништва,

Тек после скоро недељу дана некога мучења, Скупштина је 10. јуна предала Краљу своју Адресу. На њој се нећемо устављати, Она је парафраза престоне Беседе; и кад је ова била онаква, може се мислити у каквом се духу креће и Алреса.

· Влада је по Адреси учинила пред Скупштином једну изјаву, као неку врсту програма, кога ће се од сада држати. Владина изјава кретала се у општим потезима и слободњачким апстракцијама, практично извођење припадало би даљем времену; јер за ову Скупштину влада натезаше с предлозима и имађаше их мало.

И ако је ова радикалска Скупштина трајала неких 2'/; месеца, свршила је врло мало послова.

Главни предлози били су: уговор трговински и др. конвенције са Аустро-Угарском (закључен у Бечу 28. јула пр. год.) и приврем. трговин. уговор са Немачком, оба још лањски. До половине јуна оба су била готова. 22, јуна био је готов и буџет, јер је сумарно усвојен буџет из пр. 1892, и за ову 1898. сем буџета монопола и железница. Уједно је „одобрена“ „Краљева наредба“ (израз у закону употребљен!) којим је 29. априла о. г. продужено важење буџета и за мај и јуни, до решења скупштинскога,“

Два дана доцније, 24. јуна, попуњена су два места у Држ. Севету, која су заузели: Раша Милетић и — Светомир Николајерић, онај исти Светомир, који је у овом истом месецу 1890 године онако демонстративно, као ректор Вел. Школе бачен у пензију,

15»