Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

228 жив. ЖИВАНОВИЋ

као пријатељ Краља Милана. Симптом је био јасан; пријатељима Краља Милана почиње да скаче цена, а радикали почињу добијати једну по једну непријатну прилику.

Скупштина би се сад могла закључити, пошто је главне послове већ посвршавала. Али њој је још нађено посла. Тако је се она бавила законом о општој цар. тарифи; о приврем. трг. спора“ зуму између Србије и Вел. Британије, коме је 3. авг. следовао и прави уговор; о привр. тргов. погодби између Србије и Белгије и тако даље. |

Решена су, даље, два важна финансијска предлога: 3. августа постао је Закон о новим монополима на жигице, петролсум, хар“ тију за цигаре и алкохол. — А допуњен, односно продужен, Закон од 1. јула 1892 о „привременом прирезу“ на војне потребе у 10%/.

Али је паралелно са свима овим пословима, почев од краја јуна па кроз цео јули и почетком августа, радикалну Скупштину нарочито занимао други један посао, коме се она, до страсности, сва посветила.

То је била оптужба Либералних Министара, који су били на влади од 9. августа 1892. до 1. априла 1893 године.

Ш.

Оптужење бив. либералне владе. — И Краљ и Радикална Странка тражили су накнаднога оправдања за „први април“. Они се нису задовољили ни онако нечувеним падом Намесништва и Владе, пи приграбљавањем власти краљевске и министарске; они се нису задовољили ни анатемисањима, која су се из дана у дан понављала од 1. априла, а кулминирала у Престоној Беседи од +. и Адреси од 10. јуна, где је све што је либерално свом оштрином израза нападано и жигосано. Ваљало је још нешто јаче да дође и то је дошло, и то не случајно. Краљу Александру је дошануто, да је „први април“ крупан догађај, као што је већи био дворска завера у превратном смислу, за који „неко мора бити крив“. Краљ и Радикали, као победоносна страна, дабогме да не могу бити криви, онда су остали — Либерали.

Обема странама, Краљу и Радикалима, лако се било у томе споразумети, јер су им се и рачуни за овај мах поклапали. Модус је био брзо нађен: 26. јуна, на ХХ. састанку скупштинском, јавио се, од 26 посланика, са Миленком Веснићем на челу, потписани оптужни акт противу Либералних Министара.

Оптужба је била веома опширна и имала је неких једанаест тачака, од којих су се неке односиле на све министре (целу Авакумовићеву владу) а неке на поједине од њих.

Тако је цела влада оптуживана: за неизбор на време једнога Намесника, услед одлагања и распуштања Скупштине (т. [); за неизвршење извесних накнадних избора, који су били раније расписани (т. П); за неспровођење нових трговинских уговора са АустроУгарском и Немачком кроз Скупштину на време и за продужење важности старих до јуна идуће 1898 год., уз накнаду штете за раз-

–==—