Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА КРАЉЕВАЊА 231

цају прилика и озго и оздо, судба либералних министара била унапред запечаћена. Сва ова вишедневна дебата у Скупштини, био је само један „циркус“ који се по закону није могао обићи. Гласање о оптужби либералних министара испало би исто и без икаквог „претреса“, као што је испало по „претресу.“

Са примерном једнодушношћу из свију крајева земље, цела Либерална Странка одговорила је, на све ово, многобројним честиткама и поздравима оптуженим министрима, поводом њихове одбране.

Председник Скупштине ставио је на гласање: прост прелаз на дневни ред. Гласање је било тајно, а резултат овај: Гласало је 113 посланика. Против простог прелаза на дневни ред — дакле за оптужбу: њих 102; за прелаз на дневни ред: 1; празних листа (т. ј. уздржало се од гласања и то су били напредњаци): 10. Пошто је објављен овај резултат, Председник је овако формулисао решење: „Овим је одбачен прост прелаз на дневни ред, а примљена оптужба против Министара“.

Одмах је приступљено и избору „Истражног Одбора“ из средине скупштинске, а по чл. 17 зак. 0 министарској одговорности. Дужност је овоме одбору, да поведе истрагу против мини“ стара, да их саслушава и прибави податке, за коначно стављање њихово под суд. У овај су одбор ушли: Веља Тодоровић, М. Мостић, Сима Костић, Коста Борисављевић, Дим. Илиџановић, Ранко Тајсић, Марко Ђурић, Мих. Мартинац, А. Дреновац, Сотир Аранђеловић, Дим. Карић и Риста Поповић, Од 12 чланова — 8 адвоката!

Преко обичаја, овај је знаменити састанак трајао до 9 часова вече: Одбор овај предузео је одмах послове. У кући код Цркве Вознесенске направљена је нека канцеларија, где су министри на саслушање долазили. Већано је да се ставе у притвор, но од тога се одустало. Парада би, без сумње, била већа, али није било потребе јер нико није мислио да бега у свет, а ни грижа савести,! с погледом на савесност оптужилаца, није гризла оптужене. Све је, дакле, ишло својим прописним редом. Играње „конвента“ необично се изгледа допадало победиоцима од „првог априла“.

Рок за подношај извештаја Скупштини, остављен је Одбору до 21. јула. Но Одбор не стигне, и тога дана иште продужење рока до 30. јула, што му Скупштина одобри. Али и тога дана Одбор не поднесе извештај, и тек на ХИХ састанку, 4. августа, одбор поднесе извештај Скупштини.

Министри либерални, који су требали доћи и сад у Скупштину на достављени им позив, одговоре изјавом: да неће више долазити у Скупштину да се бране. С тога је Скупштина од-

: Стари професор Вел. Школе, Министар Грађевина у либералној влади, Коста Алковић говорио је: Нити ћу правити изузећа против чланова Држ. Суда ва суђење Министара, нити ћу своје имање пренашати на другога, нити тражити сведока за своје оправдање. Своју сам Отаџбину служио и дуго и поштено, и ако је сад дошло да сам у њој оглашен за кривца, онда са мном и мојом главом, нек иде и оно, што сам часно стекао, ако се нађе суда, који ће ме хтети осудити.