Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

940 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

шити“..... И не чекајући одговора, дохвати Краљ „Шематизам“ и нашав Држ. Савет и Касацију, поче именовати неке од судија Дож. Суда, који су потањег материалног стања, и код којих би ваљало покушати подмићивање.

Ко не би био изненађен оваквим питањем и због његове форме и због садржине» Владалац — који први пут говори с једним човеком који је члан Држ. Савета и 6. Председник једне разјурене Скупштине, члан једне гоњене Странке — излази, без скрупула, без умотавања са једним, и то оваквим питањем ! Доиста чудно! Његово Величанство саветује, ни више ни мање, но један нечист посао: подмићивање!! Не зна човек, да ли да се устави

више на чудноватој или на прљавој страни постављеног питања >

Али, једно се могло видети одмах: да млади Краљ мање дели циљеве од средстава и да је за један циљ добро свако средство. То је био прави „првоаприлски“ Краљ, Писац овог дела морао је одговорити на то питање, казао је: да би то тешко ишло, Он је био уверен, и то на част и судија и суђених, може поновити, да би тај покушај само осрамотно онога ко би га покушао. Ту улогу је најмање могао сам писац о. д. прихватити и, сем поверљивога саопштења своме пријатељу Ристићу, чувао се добро — у интересу самога Краља — да ма шта каже и најближе заинтересованима о том начину, којим Његово Величанство мисли да види слободне Либералне Министре, пошто је и само обегручке помагало да се доведу на оптуженичку клупу.

Шта значи овај обрт Од куд долази онр Да ли је то израз пробуђене симпатије према Либералима или каквог пробуђеног неповерења према Радикалимарг То се све није могло објаснити у први мах. Објашњење су тек донели догађаји, који су као гром из ведра неба следовали већ првих дана месеца јануара, нове 1894. године.

Али је прва аудијенција остала у неизгладивом сећању писца овог дела. И хронолошки и логично она долази у низу догађаја овде где смо је и ставили. Оно, што је писац о. д. тада чуо из уста младога Краља, било је симптоматично, како за оцену његове владалачке личности, тако и за догађаје, који су се сарадњом Краља Александра од 1. априла и даље рапидно развијали, нарочито за првих дана јануара 1894. На њих правце и прелазимо.