Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.
КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ И У АКЦИЈИ
1,
Радикална влада пред препадом. — У недељу, 9. јануара, одмах по подне прошао је муњевитом брзином по престоници, и ширио се од уста до уста глас: „Дошао Краљ Милан! Дошао Краљ Милан!“ Писац је чуо исту вест прво од Ј. Ђаје; а сад ћемо видети да су радикални кругови, влада и др. на пуних дванаест сати раније већ знали, да ће Краљ Милан, идући право из Париза, стићи тога дана возом у 1 час и 24 минута по подне.
И то се испунило. Краљ Александар изашао је лично на ставицу да дочека оца. Кад су се син и отац, у једним колима, јавили на ширини пред станицом, чу се глас: „Живео Краљ Милан!“ На тај поздрав Краљ Милан из кола довикне: „Не Милан, већ Краљ Александар!“ Уз пут до двора били су размештени жандарми на тако звани „поредак“, али без полицијских чиновника, који су иначе сви ту; значи: да су полицијске власти игнорисане, а жандармерији су као што ћемо после видети, још од прошле ноћи, могле долазити наредбе, сасвим са треће стране,
Узастопце за уласком Краља Милана у двор, „Одјек“ је објавио и шта се све те ноћи (између 8 и 9 јануара) дешавало у двору, између Краља и Председника Министарства. Тога ради издат је „ванредни број“ 7. органа Радик. Странке. Њиме је крупним словима, а под насловом „Оставка г. Грујићевог кабинета“, изнесено ово што следује:
Краљ је, у суботу 8. јануара, око пола ноћи позвао себи лично г. Председника министарства (Грујића) и Министра унутр. дела (Милосављевића, пашенога Грујићевог) и њима као представницима владе саопштио: да се он у овој садашњој тешкој ситуацији не може да нађе сам, и да је због тога позвао у Београд својега оца, 6. Краља Милана, као искуснијег, који и долази сутра у 14. и 24 м. по подне, да га саветом помогне, да се из ове ситуације изађе.
У исто време Краљ је изјавио: да је К. Миловановићу, команданту дунавске дивизије, већ издао потребне наредбе.
Пошто је ова одлука краљева — вели се даље у официозном
саопштењу „Одјека“ — извршена, не само без споразума, но и без знања владе, пошто је такав поступак противан и Уставу и Закону Пол. Ист. Србије Ш 16