Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

942 жив, ЖИВАНОВИЋ

о одношајима пређашњег Краља Милана према земљи, и пошто за то нема ни из далека оправдана разлога за долазак Краљева оца у Србију — то је влада одмах јутрос дала Његовом Величанству мотивисану оставку, коју је Краљ примио к знању.

Радикали су се, пишући ове редове, као и влада своју оставку, чији ћемо текст одмах у целини навести — могли опоменути оне народне изреке: „Ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају!“ Кад су 1. априла пр. год. пре девет месеци Краљ Милан и Краљ Александар конспирисали и оборили Краљевске Намеснике и Либералну Владу, онда су они Радикалима били оваплоћење мудрости, јунаштва, славе и величине. А сад, кад су њих двојица лагано престругали радикалима иза леђа греду, те су и они стрмоглавили, онда су се тек Радикали сетили да у земљи има Устава и Закона који су требали да штите Србију од доласка краљева оца у Србију, али не и да је штите од првоаприлске завере, од обарања дотадашњих легалних носилаца власти и од полагања врховне власти у руке једнога малолеткоги Краља, који и сад, као још малолетан сасвим слободно саопштава влади: да је она стављена под надзор Команданта дивизије, и да више нема ништа у рукама, Ко је 1. априла јатаковао Краљу Александру у једној завери, сам је се собом поставио у положај, да дочека оно, што су имали у глуво доба између ди 9. јануара да чују од „великог Александра“ Сава Грујић и Светозар Милосављевић, а одмах за тим и цела влада и цела Народна Скупштина, која је се понова сутрадан састајала, да 10. јануара настави рад.

Радикали су били необично погођени како самим неочекиваним фактом доласка Краља Милана, тако и начином којим је то све изведено. Оборени, обеснажени, понижени, они нису имали шта више да изгубе, па су се трудили да бар са неким достојанством дочекају немилу судбу, која их је тако неочекивано сустигла. Своме гњеву желели су да даду израза, како напред наведеним саопттењем у „Одјеку“, тако и оставком владе, која је објављена у „Одјеку“ (бр. 10.) тек после четири дана (13. јан.), пошто је изгубљена свака нада на поправку ситуације у њихову корист. Оставка Радикалне Владе гласила је:

Ваше Величанство, Ноћас сте изволели позвати у двор првопотписанога са ми

нистром унутр. дела, да сео политичкој ситуацији у земљи објасните, и после дугог разговора и објаснења изволели сте саопштити — на наше изненађење! — да сте ради „рашчишћавања ситуације“ позвали Вашег узвишеног оца, и да ће он нарочитим возом приспети из иностранства у Београд данас по подне у 11/, сахат.

Како Ваше Величанство није изволело уважити пријатељске и верноподаничке разлоге првопотписанога, да олустанете од таквог решења, које је противно једном специјалном закону, и које, по расположењу у земљи може бити судбоносно, и за Срб ју и за престо Вашега Величанства, а уз то констатујући, да је у Србији

Пао