Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 243

политичка ситуација чиста и јасна, сагласна Уставу и парламентарном реду и да сем Вашега Величанства са Владом и Народним Представништвом, нико други не може утицати на ток државних послова — то не могући примити одговорност за овакав Ваш поступак, сматрамо за дужност, да Вашем Величанству овим актом поднесемо у покорности оставку на дојакошња наша звања.

· Благодарећи Вашем Величанству на досадашњем високом поверењу, молимо да изволите примити уверење наше оданости. !1 часова пре подне, 9. јануара 1894. Београд.

Потписи: С. Грујић, др. М. В. Вујић, Св. Милосављевић, Св. Станковић, Р. Милошевић, П. Максимовић, др. М. В. Веснић.

У краљевском двору били су сигурно задовољни овом оставком. Њоме је и Краљу дата разрешница за даљи рад; а Министри сучак у њу ставилии час, кад су је предали, без сумње са разлога: да је оваква дата пре, но што је 6. Краљ Милан стао ногом на земљу, које се и за своју душу и за своје тело онако свечано одрекао. |

Но ваљда због израза у оставци: да сем Краља са владом и Скупштином „нико други не може утицати на ток државних послова“ — још исто вече имали су прваци бив. радикалне владе и Скупштине прилику да се погледају очи у очи са Краљем Миланом и да говоре с њиме и у његовом присуству баш о „току државних послова“.

Иронија је била чак сурова, али се више није могла избећи. Ко је 1. априла примао честитке од Краља Милана и одговарао на њих, као што је био случај са садашњим радикалним министрима, тај је морао примити и последице тога.

Као што рекосмо: 9. јануара, у 9 часова у вече позвати суу двор од министара опет Грујић и Милосављевић, Председништво скупштинско у лицу подпредседника Катића и Вуковића, пет посланика и Пачу управник монопола. Саветовање „коме је присуствовао и бивши Краљ Милан“ (како на челу своме доноси „Одјек“ бр. 8) трајало је до после 2 часа по поноћи и „водило се око питања данашње ситуације и њених погодаба, које су од стране Његовога Величанства изнете за решење њено“.

Поред мишљења, која су са обе стране пала у току ове ноћне конференције, била су стављена и нека питања присутним радикалима из Владе и Скупштине, с тим да на њих поднесу одговор 10. ја уара пре подне. Какве су одговоре радикали, у поверљивом већању министара и клуба посланичког, имали у приправ ости не зна се; али им је уштеђен труд, да их и изнесу. Краљ је сам позвао опет Грујића и Милосављевића, Катића и Вуковића и изјавио им: „да је узео на знање мишљења и примедбе изнесене синоћ на извесне разлоге и да ће се даље посаветовати са људима из других Странака“.

То је значило уједно, прекидање и последњег конца између двора и Радикалне Странке. Сад је тек клуб посланика радикалних

16%