Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 245

Ђорђе С. Симић, посланик српски при бечком двору, кога је Краљ Милан собом довео кад је дошао; а Симић му се могао и смео придружити, што је имао за то непосредан налог од Краља Александра. Као год што је издавањем специјалних упутстава Команданту дивизије Краљ ставио владу под неку врсту надзора и обеснажио је, тако је он и позивом једнога посланика из иностранства, обишао и Министра иностраних дела, не мање но као и управника вароши са извођењем жандарма на „поредак“ у подне 9. јануара кад је Краљ Милан имао доћи. Једном речи: 9. јануар 1894 године значајан је дан за самовлашће Краља Александра и у погледу војске, и у погледу спољне политике, и у погледу унутрашње управе, па, доцније кад ускоро и то дође на ред: и у погледу самога „независнога“ судства. Али, није ни чудо! Нису ли Радикали ликовали, кад је Краљ Александар одмах по „првом априлу“ пр. год. издао „наредбу“ министру војном да скине забрану употребе права гласа радницима крагујевачке војне фабрике» Није ли првоаприлска влада, и после повраћаја Устава у његову „потпуну силу и важност“ и само продужење буџета за мај и јуни 1893 год. приписивала „Краљевој наредби“, и изриком у Закону, којом се тај поступак од стране Скупштине накнадно одобрава, наглашава ту „Краљеву наредбу“! По док су те „краљеве наредбе“ ишле у славу радикалне већине и у прилог радикалне владавинске сигурности, оне су биле добре, умесне, уставне. Али је дошло, ето, време, да се осети и прави значај њихов. Краљ, прозван „велики“ са својих поступака и наредаба, продужио је да наређује и у очи — 9. јануара.

По таквој једној наредби дошао је дакле из Беча у Београд и Ђока С. Симић, коме је било суђено да први удари сикиром у корен Радикалној Странци,

У свима преговорима, који су настали од 9. јануара, а по доласку Краља Милана у Србију, видна је фигура Ђ. С. Симића. Он је био ћото гег15. Њему је, најпосле и пало у део, да састави владу, која је стала на место радикалне владе.

Но, да идемо редом, јер је ток догађаја, до састава владе веома карактеристичан, за осветљење контраста, који је настао после 9. јануара 1894.

Кулминација преговора пада у ноћ између 10. и 11. јануара. Они су, сем Симића, Николајевића — који овде као пријатељ Краља Милана сав излази на видик — и др., вођени у првом реду са Либералима у лицу Авакумовића и Рибарца, који су са оптуженичке клупе позвати те ноћи у двор. Раније обавештени о природи преговора, Авакумовић и др. сазвали су хитно чланове Главног Одбора из Београда, који су се и састали у једној соби хотела „Престолонаследника“, око које се куће као и око „Златног Крста“ врзу разни савремени догађаји у Либералној Странци, будући је била у рукама либералног хотелијера, па су се могли ту вршити и поверљиви разговори и договори. Целе ноћи између 10и 11 јануара преседео је либерални Главни Одбор ту, од 7 сати у вече до 7 сати у јутру! Авакумовић са Рибарцем вратио се из двора у