Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

246 жив. ЖИВАНОВИЋ

неко доба ноћи изјавивши у Одбору, да је потребна чак и листа за једно Либерално Министарство. И она је ту и састављена:. Око пола ноћи опет дођоше они да се споразумеју о евентуалном уласку у кабинет Ђ. Симића или Св. Николајевића, и на тај су случај добили упутства, после чега их дуго није било, до пред зору. Кад су и трећи пут дошли јавише, да је запело око Велизара Кундовића, кога краљеви неће, а они опет не могу да га избаце из листе без споразума са Главним Одбором, који је у перманенцији, на окупу. И у том су погледу Авакумовић и Рибарац добили упутства и отишли у двор, под уверењем свију, да ће осванути или чисто либерално министарство Авакумовићево или са којим од оба поменута господина, Симићем и Николајевићем, или са обојицом, и ако је у току ноћних преговора искрсло и питање о рангу, ко ће „под ким“ бити: да ли евентуално Симић под Авакумовићем и обратно. Али се овај трећи одлазак у двор брзо свршио наглим повратком Авакумовића и Рибарца. Са чудним неким осмејком налицу, и уз израз: „ситуација је чиста!“ они седоше међу своје другове у Главном Одбору, и изјавише: да је решење остало за сутра, с тим, да се расположења клоне у двору, поред Симића стално и Св. Николајевићу. Писац о. д. узвикнуо је тада: „Онда имамо сутра очекивати или какво Николајевићево министарство или министарство Симићево у коме ће бити Николајевић“. Међутим остао је необјашњен последњи брз повратак Авакумовића и Рибарца и особени начин њиховог држања тада, као и шта је имала да значи „чиста ситуација“. Доцније се сазнало, да су они, при последњем одласку у двор, нашли затворену т. зв. „жандармску капију“ и вратили се без нарочитог опроштаја отуд. Комбинација са Либералима била је, дакле, пропала; и онда је од спореднога значаја, да ли је то било с тога, што се одустало од образовања владе са министрима, који су још под судом, или с тога, што су Краљеви негодовали тако често позивање на Главни Одбор или с тога, што се Рибарац устезао да прими захтев Краља Милана, да се Либерали како било одвоје од Јов. Ристића.

Јов. Ристић, бив. Краљевски Намесник, после „првог априла“ није се мешао у послове Либералне Странке, ни посредно ни непосредно; али је он био и сувише ухватио дубокога корена у својој Странци, да би се могло мислити да ће ова до краја остати без свога старог вође, и ако изгледаше да су послови Странке упућени стално мимо Ристића и без њега па се понеко окретао и против њега. Краљ Милан је то знао врло добро и од овога свога повратка у Србију свом својом обновљеном тежином, окомио се беше противу бив. првог Намесника. Но, о томе ћемо већ имати и даљих речигих података и с једне и с друге стране.

За оно што горе рекосмо, нека остане као доказ ово, што ћемо даље навести.

: Писац је био ту десињиран од другова за министра просвете и црквених послова, но он је с места ту почаст одбио. Остали министри били би: Авакумовић, Рибарац, Кундовић, Величковић, Гођевац, ]. Илић и још неки кандидати.