Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

256 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

велимо, јер је тамо у новинама напао бив. Краљ бив. Намесника, који му на тај испад није остао дужан. То је било пре доласка бив. Краља у Србију, после чега је опет обратно одаслан телеграм у иностранство: да је бив. Краљевски Намесник Јов. Ристић посетио Краља Оца и с њиме се измирио. Ристићу, који је у то доба био понова (као и 1889) оболео од реуматизма, беше и сувише ова перфидија, и он се реши да дефинише свој положај и одношај према бив. Краљу. Он је то учинио преко листа „Новости“ — који је покренуо Стева Ј. Радосављевић - Бдин, човек оштра пера — које су у своме бр. 24. од 1. фебруара 1894, донеле крајем јануара т. год. учињен: „Разговор са г. Јов. Ристићем бив. Краљевским Намесником.“

„Питање о одношајима између бив. Краља Милана и мене говорио је Ристић — свршено је још 1. априла 1893. препутно, а формално свршено око прошле јесени.

„1. априла свршено је то питање зато, што ми је др. Докић, 17. ист. месеца, кад сам му предавао неке државне хартије, које су стајале под мојим кључем! исповедио: „да је он извршио преврат од 1. априла, на основу једног писма Краља Милана.“

„Изгледа, дакле, да бив. Краљу није био довољан онај ашгот! запојап,, који ми је нанео завером од 1. априла, него ме ни онда није оставио на миру, кад сам прошлог лета тражио одмора далеко од отаџбине. Без икаквог основа, тада ме је бив. Краљ напао у једном полузваничком листу суседне монархије.

„Одговарајући му истим путем, ја сам изјавио: „да не осећам никакву потребу ступати с њиме у одношаје.“ И то је био формалан прекид.

„Ово стање није се до данас ни најмање променило, нити је вероватно да ће се променити и зко је бивши Краљ дошао у Србију, да се умеша и лично у њене државне послове на супрот и Уставу и законима и интересима земаљским.

„Ја бих могао наћи потпуног задовољења у догађајима, који су се развили у Србији од 9, ов, мес. (јануара, 1894). У мало што не дођоше за Министре ози исти људи, који су 1. априла, заједно са Краљевским Намесницима, били затворени по његовим упутствима. „Али како се ми сви, без разлике правца и убеђења, налазимо на оном заједничком броду, који је бивши Краљ Милан отиснуо на бурно море, ја се радо одричем сваког задовољења, само мислим, да брод уђе једном у мирно пристаниште; а уверен сам да ће то наступити, кад Милан искрено дигне руке са думена Србије“.

Овој изјави бив. првог Намесника ништа није недостајало да буде јасна и одређена, и да се добро разуме на оној страни,

на чију је адресу упућена. Краљ Милан, који је сада иза кулиса дирижирао ствари,

: Тајна конвенција Краља Милана са Аустро-Угарском.

ве а јато ар =