Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.
КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 267
Милан, као што у том сукобу није остао неоштећен и сам владаочев ауторитет, чији се указ, који је уз то постао по жељи двора и потреби дингстије, оглашава за неважећи.
Сви, који су знали за овај исход ствари, а умели оценити замашај овога великога сукоба, озбиљно и забринуто су се питали: Шта сад» Јер, док се с правом сматрало, да судије нису могле другојачије решити но како су решиле, дотле је било јасно, да влада и двор неће хтети погнути главу пред једним „обичним судским решењем“. А могло се већ унапред знати, да ће тек сад бив. Краљ Милан бити предмет напада у новинама, пошто су ти напади били толико колико и векажњиви
Доиста је оправдано и озбиљно било питање: Шта сад2!'
Но, ми смо већ казали у почетку овог одељка: да је политичка лабораторија у двору била неисцрпна у својим комбинацијама. Да ли услед тих комбинација или без њих, тек баш истог 5. маја 1894. кад. се у Касацији решавало о указу од 17. априла, Београд је имао нов, сензациони догађај, за који се одмах рекло да је у вези са оним што је већ било, а показало се кроз даља четири дана, да је у вези и са оним што ће тек наступити.
т
Истог дана, 5. маја, када је Касациони суд решавао о указу од 17. априла, буде из седнице полициском влашћу изведен члан Касације Ђ. Новаковић, коме је и стан претресен. Једновремено је извршен и код више других људи, у Београду и унутрашњости, и већина од њих стављена и у притвор. Падало је очи. да су на ударцу били махом људи, за које се знало или претпостављало. да су наклони династији Карађорђевића, па између осталих та је судба стигла и др, Јашу Ненадовића проф Вел. Школе, који је истог дана (5 маја) и из службе отпуштен. То је била тако названа „Чебинчева афера,“ која је то име добила по Михаилу Чебинцу из Краљева. Чебинац је требао бити саучесник једне антидинастичке завере, и као такав праћен је потајно, и кад је хтео 5. маја да иде некуд из Београда, њега ухапсе на железничкој станици и при претресу нађу на леђима капута ушивен у постави некакав бележник и у њему означене и друге заверенике, држане тајне састанке и томе подобно, што је све дало повода осталим хапшењима и претресању станова.
! Други судски сукоби с владом, нешто раније, а поводом овога укава, били су: због листа „Вечерње Новости“ са којих је беогр. првостеп суд дигао забрану, коју је полиција извршила, даље, због листа „Слобода“ (у Нишу), чију је забрану, извршену према истом указу, опет нишки првостепени суд одобрио, како се вели, да би дао највишем суду повода да доне:е коначно решење како се има, у штампарским кривицама, учињеним противу бив. Краља Милана, сматрати указ од 17. априла. Касација је, као што је горе наведено, у општој седници оц 5. маја донела рсшење, којим одриче законску вредност томе импровизованом указу. Судска независност, која није у Србмји примљена са неподељеним повољним мишљењем, у овом је случају, истина са нешто партијског ината, била на. правој висини.