Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 969:

Устава и закона управљати земљом и да ће Устав ступити у потпуну силу и важност своју. Моме позиву ви сте се одазвали с оним одушевљењем, с оним постојанством, с оном вером у мене, с оном љубављу, коју сам од вас и очекивао и с којом сте ви вазда окружавали своју Народну Династију.

Срби! Хвала вам!

Одгајен у предањима Обреновића, веровао сам, верујем и вероваћу у ваше родољубље, и у вашу оданост, као год што сте и ви веровали, верујете и веровгћете у снагу, тврду и непоколебљиву вољу да послужим једино светим интересима свога љубљеног народа и српске државне мисли.

У тим узајамним осећањима, уложимо заједнички сву снагу и моћ, да одговоримо нашем државном задатку, а уз вашу помоћ, као ваш краљ, старам се, стараћу се непрекидно о вашем добру, о вашој срећи, о реду и миру у нашој милој и драгој Србији.

Тој мојој светлој, узвишеној дужности одговара држављанска дужност свију и свакога, да Краља Србије помогне у овоме раду, а првенствено двогуба је дужност државних слугу и државних тела, чији је задатак основним законима, самим монархичним начелима потчињен мојој краљевској власти.

Задатак, који сам био себи поставио, тежак је био по томе већ, што су многи закони, за време мога малолетства, донесени на супрот јасним одредбама Устава, а тесно су везани са његовом применом. Многе установе државне постављене су на извитоперени темељ и у самом свом постанку, намењене су да послуже не општим интересима престола и отаџбине, него личним и страначким страстима. Својим неправилним, неприродним постанком, противним угледу круне и народа, ти закони и те установе изгубиле су, у самом свом зачетку, значај који им је био намењен. Моје најплеменитије, најискреније жеље, драги и верни моји, на„илазиле су само на несавладљиве препреке.

Срби! Том стању ја ћу, као и моји претци, потражити лека у договору са вама. У своје време, кад се страсти буду стишале, мир и ред утврдио, ја ћу с вама приступити, на основу стеченог искуства, изради новог земаљског Устава. А сада сам решио» да. се Устан од 1888 год.-усвима својим одредбама обустави и да се привремено врати у важност Устав од 1869г. у свој целини својој.

___Дајући вам _на знање ову краљевску. одлуку, проглашујем свима и свакоме: да од данас ступа у потпуву важност Устав од 29 јуна 1869, године, Свима земаљским властима заповедам, да по њему поступају, а вама свима шаљем свој краљевски поздрав, препоручујули “нашу милу отаџбину заштити свемогућег Бога.

Дано у нашем краљевском двору, у Београду, на Никољдан, 9. маја, 1894 године.

Александар с. р. | Сва довијања, која су трајала пуна четири месеца — од 9. јануара до 9. маја — и све тежње двора да дође до свога циља, до своје свемоћи, избиле су најзад у свој наготи својој. Све до-