Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

270 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

садашње мере на“ситно, оличене у промени владе, у указима са натегнутом мотивацијом, у здравицама пуним алузија без дозољнога жељног ефекта, поклопљене су једном генералном мером, једним ударом, који у једзом потезу решава сва питања.

Устав од 1888. отишао је, дакле, у акта; а Устав од 1869. извађен је понова из акта. И како просто! Једном објавом у „Српским Новинама“, све једно, што се та објава изузетно зове

„Прокламацијом“. Сад, идућег 4. јуна, двадесет и пет дана по из“

вршеном удару, навршило би се тек година дана, како је Краљ

Александар у народноме позоришту свечано положио владалачку заклетву на овај исти Устав — који он сад оглашава за неважепи. Док тако суслендује и један Устав и једну своју заклетву, Краљ и не мисли да положи нову заклетву на Устав, који он самовласно враћа у силу и важност. И та дру а заклетва, није никад ни полагана, и ако ће овај стари Устав у новоме издању, бити меро-

даван врховни закон земаљски неких даљих седам година.

А владар Она се, после прокламације, презентирала једним двокатним указом, датираним 9. маја, у чијој је првој половини означено да су сви Министри, поименце, дали оставке, које су им и уважене; — а у другој половини истог указа означено: да су сви исти Министри, поименце, и без икакве измене личне или ресорне, понова „постављени.“ Тако је привидно изгледало, да Влада нема са самим актом суспендовања Устава ничега заједничког, али је свршен чин прихватила и остала, да би дала нужзе консеквенције извршеном преврату.

Прва је од тих консеквенција била доношење наређења, а на основу чл. 56. Устава од 1869, којим се 9, маја повраћају у живот закони, који су у органској вези са повраћеним старим Уставом, и то:

Закон о изборима од 1870, са допунама; о пословном реду Скупштинском од 1870; о пословном реду у Државном Савету од 1870; о штампи од 1881 са допунама; о зборовима од 1884; 0 општинама од 1866 са допунама. У исти мах оглашени су за неважеће сви такви исти закони и законска наређења, који су постали по Уставу од 1888. — Другим једзим указом од 18. маја т. г. враћени су такође у важност закови: устројство окр. начелстава од 1839; додатак полиц. уредби од 1839; устројство управе вароши Београда од 1860. — Указом од 15. маја укинуте су све одредбе о самосталним истражним судијама, по закову СД 1890, а иследна власт пренесена на полецију и општинске власти, — Најпосле, суспендоване су, указом од 1. јуна, и многе одредбе закона о цркв. властима од 1890, а зато враћене неке из закона о цркв. властима од 1862.

Но и то није било све. Још и више, но на ове законске смене и замене, полагало се на личне измене свију оних тела, која су, по Уставу од 1888 постала и попуњавана путем избора и садејством Народне Скупштине, као: Савет, Касација, Апелација и Главна Контрола.