Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 271

У истом „ванредном“ 101 броју „Српских Новина“ од 9. маја наименовани су нови Саветници, а дотадашњи, сем неких, стављени у пенсију!. Тако исто наименовани су нови чланови Касације, Апелације и Контроле, а дотадашњи стављени у пенсију.

Једном речију, осванула је нова ситуација, и сви новоименовани Саветници и др. добили су хитна наређења, да још истога дана заузму своја места, како би ново стање било у сваком погледу комплетно.

Приправност војске у свима касарнама, гарантовала је за сваку сигурност, на случај каквог било покушаја. Али таквих покушаја није више било. Раликали су се повукли и с резигнацијом примили свршен чин. Нерадикали су преплавили новим честиткама и Краља и Владу. Тамо, ето, води политика ината и искључности с једне, а потиштености и игноранције с друге стране. Унижени од 1. апр. 1893, нису много марили за штете најурених 12. јануара и 9. маја 1894.

Напредњаци пак, који се са новим Уставом од 1888 нису никад ни помирили, још су мање зажалили за његовим нестанком. Нису ли они, у прве месеца новог Устава (о чувеном 14 и 15 мају 1889), били испребијани, и као животиње гоњени од београдског олоша, приликом њиховога првог збора под новим Уставом. На овом антагонизму и мржњи, заснована је и још пуну деценију извођена је политика рушења свију врста у Србији.

МЕ. Сређивање „новог стања.“ Краљева путовања ван земље. Похода бултану и друге. — Свршивши овако крупан посао, који је

двор и владу осигурао од превласти радикалне и од изненађења ма које врсте, влада је у току лета ове 1894 у детаљу догонила ситуацију према својој вољи и потреби.

Личности угодне и неугодне добијале су размештај, неке су

: Од саветника пензионисани су: Пера Велимировић, председник (радикал), др. Никола Крстић потпредседник (напредњак), Мих. Вујић, Свет. Милосављевић, Стев. Р. Поповић, Јов. Ђаја (који није хтео потписати акт о разрешењу, да не би, како је изјавио новом председвику, ни једним потезом пера санкционисао држ. удар!), А. Николић, И. Душманић, Пера Ђорђевић и Р. Милетић (све радикали) и Живан Живановић (једини од либерала). МИ орден и покушаји друге врсте, да се одвоји од својега пријатеља Јов. Ристића, нису успели. С тога је Живановић скупо и платио то постојанство. Док је са својим радикалним друговима поделио влу судбу, није никада с њима имао прилике да подели коју срећнију судбу. Тако је писац овог дела ушао у пенсију, која је годинама, без измене трајала.... Ускоро је почео да учи француски, у чему је за даљих осамнаест месеци довољно и успео, да је превео познату „Психолотију гомила“ од Густава Ле рона, штампану 1896 у првом издању (којих је до сада било три).

Новом Савету били су: председник Никола Христић, потпредседник Стојан Вељковић, а чланови: М. Петронијевић, А. Богићевић, Д. Маринковић, Д. Франасовић, М. Лазаревић, Ђ. Пантелијћ, Панта Срећковић, Д. Нешић, Ст, Марковић и Мл. Јанковић. Од изборних Саветника остали су: Коста Јочановићи Владимир Јо-

вановић. Нека су места остала непопуњена, као реверва за нове чланове. Титуларно је остао као Саветник и — Св. Николајевић.