Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

3 МАЛИ ли“ пе Па о ти => . и Ма И Е

274 жив. ЖИЗАНОВИЋ

је Краљ примити Краљевску власт од Краљевских Намесника. Са овога стицаја прилика било је опасно поменути у честитци „пуно летство!“, пошто се то сматрало као алузија на Краљево првоаприлско непунолетство, када је он, годину и четири месеца. раније но што је требало, отео Краљевску власт од Намесника.

Цео остатак лета, све до краја септембра, провели су оба Краља у Нашу, када се и развила још даље интимност, на коју је Краљ Милан нарочито полагао, окућивши се и сам у близини Ниша, куповином простравих земљишта у атару села Топонице, где је засадио много одличних воћака и завео успешну „фазанерију“, из које су фазани, или тамо назване „Краљеве тице“, мало по мало постали предеона тица околних шумарака, долина и поља. Ово бешне све истина нешто позно пробуђена склоност у „Старога Господара“ да и он нешто има и подигне, сем онога што је од Милоша и Миханла остало; али то тек беше добар знак, свакојако на боље, после бурних година и провођења, која су милионе и милионе однела у неврат и расула без трага по пространом свету, куда је све бив. Краљ доспевао. Краљ Милан беше последњих година страсан ловац и Топоница имаше да служи у првом релу и као његова ловачка станица,

На три дана по повратку из Ниша у Београд (29. септ.) Краљ Алекеандар се крене опет (2. окт.) на пуг у иностранство: овога пута у походе цару аустријском и цару немачком. Цар Франц Јозеф бавио се пре тога у својој угарској престоници, Будимпешти, где је дошао Краљ Александар, а одатле је, идућег дана, отишао на парско угарско добро Геделе, вративши се опет у Будимпешту. Из угарске престонице, Краљ ноћу 5, окт. у 1 часова, крене за Берлин, где и стигне 6. окт. оставши. код цара Виљема Џ два дана у гостима. Из Берлина се крене 8 окт. у вече и стиже у Беч, где је одсео у један хотел, оставши у Бечу неколико дана, разуме се инкогнито, предавши се, како изгледа, и свом личном задовољству и разонођењу.

Краљ Милан се истог дана (2. окт.) кад је краљ Александар отишао у Будимпешту, вратио опет у Ниш. Он је сад радо истицао своју неутралност и немешање у државне послове, и ако у то нико није веровао. С тих је разлога они овога пута отишао у Ниш, да се не би рекло, да влада није слободна од његова утицаја.

Краљ Александар се вратио у Београд 14. октобра, у и 30 јутру оријент-експресом. |

То је био и последњи дан владе. Светомира Николајевића.

| Та се недаћа доиста и десила чувеном пиротском проти Дим. Цветковићу. Поздрављајући Краља у име свештеника, он, случајно, употреби реч „пунолетство“, које Краљу о овом рођендану честита. Мрштећи се, Краљ је примио ово честитање, а проти буде одмах откаван ручак, на који је, са осталима био позват. Како је Цветковић био још и либерал, то му је ова случајна омашка веома у зло уписана, и он је после вмао муке, да свој положај исправи. Свакојако, он није морао себи пребацити да се све ово десило са његове немирне савести.

На против, тај се немир пре осећао на другој страни.

а ШИН