Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 275:

Сутра дан, 15. октобра, она је одступила, пошто је своју улогу одиграла. И овде се поновила стара практика, да су оба последња Обреновића много пута, по доласку из иностранства, разрешавали своје владе. Месец октобар је у том погледу нарочито плодан.

МШ.

Трећа влада Ник. Христића и њен задатак. — Влада Св. Николајсвића толико је услуга учинила Краљевима и изложила се до пожртвовања, да јој се с образом није могло рећи да иде кући, а да то изгледа да је воља Краљева. Може се о политици Св. Николајевића и другова судити како се хоће, као што је све јавно мишљење ту политику и осудило, ипак је требало доста одважности да се изврши оно што је извршено. А све то, што је извршено иу шта је С. Николајевић саранио своју популарност било је чисто и просто по вољи и „младог“ и „старог“ Кргља.

Они, дакле, нису могли отерати своје пријатеље. Морао се употребити некакав ргзлог „с поља“, пред киме су се Министри без поговора морали повући. Какав је могао бити тај разлог, да се влада државног удара тако брзо смени, остаје ирелевантно, кад и то, да ли је он био привидан, што је врло вероватно.

На владу је дошао Никола Христић, председник Држ. Савета. Он је својом личношћу ударио печат на промену од 15. октобра 1894. Остали су министри били: иностраних дела Милан Богићевић, грађевина пуков, Ст. Здравковић, финансија Вукашин Петровић, правде и заст. мин. просвете Михаило Кр. Ђорђевић, војни Милов. Павловић, привреде Сима Лозанић; а 23. окт. наименован је за мин. просвете Љуб. Клерић. Значајно је овде то, да у кабинету Николе Христића видимо на један пути једнога радикалца, пређ. мин. правде у Радикалној Влади. То је био Мика Кр. Ђорђевић,' а по мало се међу радикале убрајао од некуд и Љубомир Клерић. Нов је у кабинету био и министар иностраних дела Милан Богићевић, трећи брат истога презимена, рођак Краљев, напредњак иначе, (Остали су чланови из бивше владе, Досадашњи Министри, у колико нису ушли у састав нове владе, отпуштени су у милости и са одликовањима (16. октобра). —- Као знак времена, било је и нанменовање војног особља уз бив. Краља Ми-

! Раније је овај М. Кр. Ђорђевић, за Намесништва, био посланик у Паризу. У једној ресторацији нижега ранга, где је једнога давна свратио, приђе му без икаква повода један човек и некаквим обућарским ножем удари Ђорђевића у груди и опасно га обрани. Ускоро се објасни, да је рањени био српски посланик, а нападач се изјасни да је то учинио као анархиста, дакле не из личне освете, но из принципа! Ђорђевића однесу у болницу, где се дуго лечио и једва опоравио. Трошкове, који су били доста знатни, накнади српска држава. Краљ Милан, који је тада био у Паризу, поклањао је сваку пажњу оболелом Ђорђевићу. И кад се овај доцније вратио у Србију, по оздрављењу, ушао је у кабинет Николе Христића од 15. октобра о. г. на опште изненађење Радикалне Странке, но која је оћутала да директно за то искључи свога члана, 'Борђевић је био нека својта Дам. Катићу из Ресаве, Странка је чак нашла ва добро, да има „свог човека“ „на ћутуку“. У ова. бурна времена, то је за радикале било дупло корисније.

18%