Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ МИЛАН ОПЕТ У СРБИЈИ 21000

расположењу још само нејака Напредна Странка, Али, би ли она могла одолети навали Радикалне и Либералне Странке, ако и ове евентуално уђу у изборег М где би се онда, једном заталасане страсти, могле уставити» А стање после 9. маја, са Краљем Миланом унутра, најмање је могло, са своје ровитости, поднети буди какве експерименте, а још мање потресе.

У тако растројеним приликама, кад се на једне политичке људе није хтело, на друге није смело, на треће није могло рачунати — истицање једног личног ауторитета 5ш1 сепеп5 био је доиста једини излаз. Тај ауторитет био је опет — Никола Христић.

Одмах сутра дан по образовању министарства председник Никола Христић, као министар унутрашњих дела, упућује (16. окт.) један опширан распис окружним начелствима, објављајућигаиу „Срп. Новинама“ (бр. 226). „При садашњим приликама, вели Министар Председник, објашњавајући дужности органа власти: где се међу политичким странкама развија огорченост и узнемиравање мирољубивих грађана и које може утицати на ремећење јавног поретка, — полицијска власт стараће се, и при даној прилици настојавати да се овакве страсти муплрим и разборитим начином стишавају и отклањају. Извесно је, да ће ово са пуно готовости радо прихватити и потпомоћи и цело становништво, које је искрено одано општем спокојству, уверено, да у овоме лежи прави напредак свију и свакога“.

Мудро се је истакла влада у овом распису као покровитељ „мирољубивих грађана“, а власти упућујући да страсти мудрими „мирољубивим начином стишавају и отклањају“. Али, могло се судити, да су опет „немирни елементи“, са овакве мирољубивости нове владе, хтели да представе нову владу као контраст досадашњој или бар као прелаз некој будућој, која би значила повратак на нешто налик стању до 9. јануара т, г.

Да би предупредили такво схватање, које би било равно са слабљењем положаја саме ове ауторитативне владе, на два дана после горњег расписа, званичне „Срп. Новине“ доносе опширан комунике, датиран 18. октобра, у коме се ближе опредељује политички правац владин, Ресумирајући све догађаје од почетка ове 1894 године, комунике долази и на сам нови политички правац, обележавајући га следећим речима:

„А. тај је правац: потпуни ред у земљи, најстрожија законитост и беспристрасност у вршењу јавних послова, безусловна послушност и дисциплина у чиновништву и апсолутна оданост према узвишеној личности Краља и Господара, у чије име и по чијим се врховним надзором (чл. 6. Устава) врше сви послови земаљски“.

И онда наставља: „Овако схваћен и извођен државан рад и тежак је и не тако брз. За постигнуће истакнуте цељи требаће и времана и истрајности у раду. То треба да се на уму има, а нарочито и'с тога, што има код нас људи, који радо покушавају да њима неугодан политички систем представе необавештеном свету под видом неке од њих жељене привремености. Они, који би се