Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

278 | 5 скив. ЖИВАНОВИЋ

збиља одавали оваквим илузијама, грешили би против самих себе. Јер сваки мислен човек, из развитка досадашњих догађаја може, ако му је до логичности у извођењу стало, извести једини исправан закључак: да све што се од 12. јануара о.г. на овамо радило, радило се искључно у цељи, да се дође до сталног утврђења истинског државног принципа, који је истакнут у Краљевској речи од 93. јенуара и у његовој прокламацији од 9. маја ове године“.

Васпостављајући овако континунтет између својега задатка и рада, и рада две предходне владе — влада Николе Христића сама се огласила као прихватилац реакције, која је у удару од 9. маја достигла свој врхунац. Влада се дословце идентификује са аутократском здравицом од 23. јануара и Прокламацијом од 9, маја, у намери „да се дође до сталног истинског државног принципа“, као да је то са променљивошћу назора на самом престолу у опште у Србији могуће! Јер, шта је управо, по' меродавном мишљењу у Србији „истински државни принцип» Остављајући на страну, шта се све сматрало раније каз државни принцип и како сеону практичној владавини у дело приводио, у години 1888., иницијативом самог Краља Милана, сви државни принципи сконцентрисани су у Уставу од 1888. по ком, истина, Краљ Милан није хтео владати, и ако су ти принципи оглашени, њиме санкционисани као и истински и прави, са великом дозом народнога самоопределења, у коме је требало да се, уз владаочев ауторитет, огледа и народна сувереност. То је бар, по мишљењу Радикала, имала бити разлика између Устава од 1869. и Устава од 1888. Године 1898., знаменитога „првог априла“, син његов, Кргљ Александар, преотимљући власт, свечано оглашава: да ти исти принципи, оличени у Уставу од 1888. од тог дана, а под његовом владавином понова „ступају у пуву силу и важност“, пошто су их, бајаги, профанисали и унизили Краљевски Намесници и Влада до 1. априла. На те принципе и тај Устав, млади Краљ полаже свечану заклетву, После једва девет месеци пада политичка зграда заснована на том темељу, а после даља четири месеца, 9. маја разорава се и сам тај темељ, пошто се и он, и у Краљевој здравици од 23. јануара и у његовој прокламацији од 9. маја, оглашава да је „извитоперен“ '(!), ас њиме иду у неврат и сви дотле важећи као „мстините државни привципи“. Сад су онн, на један мах, нађеви у времену за четврт столећа назад, у Уставу од 1869. За мисаона човека сад тек настаје пометња: у чему се управо састоје у Србији „истински државни принципи >“ — ако ке у превртљивости и непостојанству, који знаци, доиста, једино карактеришу „меродавну“ политику у Србији. за последњих петнаест година, од 1880. године. Није чудо, да је таква политика донела Србији једну буну (1883.), један изгубљен рат (1885.), једну абдикацију (1889.) и два државна удара (1593. и 1894.), а поврх свега огромне дугове, који су Србију бацили у ново, тешко васалство — зеленаша европских. |

И још се једнако траже „истински државни принципи“. Сад је чича Никола Храстић налерно свој дурбин да их пронађе на