Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

1 (оћ в

280 жив. ЖИВАНОВИЋ

сандар лично иде у Петроград на погреб; куда је и кренуо 9. новембра. Тамо је дочекан, како се у жалости гости дочекују; али се и преко тога осећала извесна хладноћа. То није било ни чудо, кал. се зна, како је у Русији примљен повратак Краља Милана у Србију и његово поновно мешање у државне послове. Према Русији стајао је у повратку Краља Милана јоши прекршај свечано дате „часне речи“, подупрте и знатном новчаном сумом, да се Краљ Милан неће више ни у Србију враћати, 2 још мање у њене послове мешати. Краљ је за све време свога бављења јако осетио разлику у пријему, какав беше онај, кад је ишао са Намесником Јованом Ристићем (1891), према овоме сад, када је се први пут јавио у Русији као „самосталан владалац“. Краљ је се вратиоу Београд 18. новембра.

Х.

Струја за Јов. Ристића и акције против тога. — Чим се Краљ Александар вратио из Русије, он је затекао и једну смицалицу, која се развијала, и била у највећем јеку. Краљ Милан, који је седео у Београду, кренуо је понова хајку — против Јов. Ристића и његова повратка на чело Странке Либералне, чији је председник Глав. Одбора био тада Јов. Авакумовић.

Сазван је био за дан 20. новембра 1894. главни Либерални годишњи збор, на коме се имао бирати и главни одбор. Као што знамо још од абдикације, у фебруару 1889. Јов. Ристић није био више у Странпи, Он је остао ван њеи после „првог априла“ 1893. То се јако осећало у Странци и кад је објављен годишњи Збор за ову годину 1894., пријатељи Јов. Ристића — у осталом без његова садејства — крену једну акцију за повраћај старог вође Странке на своје место. У кући другог потпредседника Глав. Одбора Димитрија Стаменковића, беогр. трговца, одржани су скупови, од којих је један био посећен са преко стотине пријатеља Ристићевих међу којима је била половина чланова Глав. Одбора, чија је друга половина подржавала зјаш5 дио у Странци, т. |. да вођство у странци_ остане на Авакумовићу, чији углед, у осталом не би претрпео никаква уштрба повратком Јов. Ристића. На против, само би се, поред повраћаја старог, деценијама учвршћеног поретка у Странци, још јаче учврстило право наслеђа, у погледу вођства, на Авакумовићу, које му је доцније од млађих конкурената не једном оспоравано. Код Стаменковића буде и донесена резолуција, да сеу Странци васпостави старо стање и сви присутни потпишу резолуцију, која се имала поднети Главном Скупу, који би то питање коначно решчо и Ристића позвао у Странку.

Покрет овај није био тајна ни за кога, па ни за владу. Ми немамо разлога да сматрамо, да би се у ову чисто увутрашњу партијску ствар мешао Мин. Председник Н, Христић, али у толико пре Краљ Милан. По наредби овога, Христаћ је призвао прво Председника глав. одбора Авакумовића, а по том и потпредседника