Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ 295

„Потреба Србије, да се политичке страсти стишају, мири ред утврде у земљи, да се сви посветимо озбиљном и плодном раду, осећање краљевске дужности према мојој отаџбини и мом имену довело ме је до решења, да прошле године, прокламацијом својом од 9. маја, обуставим Устав од 1888 и вратим у важност Устав од 1869 године,,.. Ја сам вас позвао, драги ми представници драгог ми народа, да са вама приступим извођењу најпречих преображаја и решавању најважнијих питања за правилни развитак државног живота“. Даље се истиче „на прво место уређење наших финансија“. А како ће „по довршењу најхитнијих послова у овом сазиву“ бити Скупштина понова сазвана „у сазив за 1895-ту годину“ то ће влада томе сазиву поднети „многе већ спремљене предлоге законске“. На завршетку Краљ вели: „Ја очекујем од вас, да ћете ви, делећи моје уверење о потреби сталности у државним пословима, свесрдно потпомоћи моју владу, и брижљиво приступити решавању оних предлога, које вам она буде поднела“. |

Скупштина је већ у својој адреси од 17. априла одговорила очекивањима израженим у престоној беседи. У том свечаном акту своме подвргнута је критици скоро сва радња од абдикације до обарања Устава: „О ономе, што свак дугује отаџбини престало се водити ма каква рачуна, за то у земљи пође све назад, паи у привредним гранама живота народнога настаде застој и у финансијама државно расуло. Државна се снага растроји и расу, државни ауторитет би унижен, па се учини покушај да се унизи и ауторитет самог владаоца. И у непомирљивој разузданости, бацише се под ноге и најсветији природни и морални закони, и законодавно тело донесе једног дана нечувену одлуку, да се твојим узвишеним Кргљевским родитељима забрани долазак у земљу, а извршна власт твоју узвишену мајку насилно и на најсуровији начин уклони из земље“. Ово је била санкција повратку Краља Милана и припрема за свечан долазак Краљице Наталије у Србију. Прелазеће на акт владаочев од 9. маја пр. год. адреса вели: да „још звуче јасно у душама народа речи тога дана“. И тако даље. Адреса скупштинска била је, једном речи, савремена и задовољила је свако очекивање, Њу су поименце потписали сви посланици, њих 230 и Скупштина је !п согроге отишла у двор и предала је Краљу. Све је ишло брзо, лако и глатко!

Главни предмет решавања ове Скупштине: узимање на знање и одобрење свих „привремених закона“ од 9. маја 1894. до 10. априла 1895, већ је у Скупштини свршен 22, априла. Државни удар добио је своју санкцију и учиниоци разрешени од одговорности. Главни је говор држао сам Светомир Николајевић, министар „9. маја“ и сада Председник Скупштински, У дотичном решењу сви су ти „привремени закони“ побројани — сем Краљеве прокламације од 9. маја, којим је управо и удејствована промена Устава. Краљ није допуштао, да се дискутује један његов лични акт и тиме је формално оставио себи одрешене руке за све такве сличне случајеве и у будуће. Ово је једна важна окол-