Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

316 жив. ЖИВАНОВИЋ

седник Рибарац, живећи у Пожаревцу, далеко од Београда, где је центар политички, као и партијски, није ни за онолико, колико би и он био кадар, могао стално утицати на послове, које други потпредседник Дим. Стаменковић, трговац, такође већ и са својих тргов. послова не могаше прихватити. Орган странкин „Српска Застава“ беше на рукама добровољних или плаћених сарадника, чланова уредништва, и она отаљазваше своју дужност напада и одбране, како је већ пол. ситуација диктирала. Тешкоће ове беху само још веће после извршенога расцепа у Странци (1895) и искључења "знатног броја пол. пријатеља услед тога. Тако је претурено лето 1895 године.

Оваково стање није могло даље остати. Морао се наћи неки излаз из њега. Погледи пријатеља беху управљени на — Јов. Ри"стића,. Из средине Глав. Одбора, као и из редова Странке чу се општи захтев: да се на господиза Ристића апелује, да своју резервисаност прекине и врати се у Странку. Ристић прими овај позив, и после постигнутога споразума, буде у Глав. Одбору одлучен сазив Глав. 'Збора, на дан 3. септембра 1895 и то у Београду.

По утврђеном обичају, а и ради правилнијега тока рада на " самом збору, у очи 3. септембра одржана је у сали „Велике Пиваре“ конференција, на коју је било дошло до три стотине одличних „Либерала. Ту се јавио и Авакумовић, који на опште изненађење, изјави: да њему припада право да председава на сутрашњем збору, ма да је дао оставку на председништво, и по том право председавања на збору припадаше првом потпредседнику, у овом случају Рибарцу. Овај корак Авакумовићев многи су доводили у везу са компликованом намером, да се у последњем часу покуша још једном спречити повратак Јов. Ристића у Странку. Ваља знати, да дотле Ристић не беше још отишао младом Краљу у двор, како се са њим на онако необичан начин растао- ноћу „првог априла“. Изношено је с тога које где и то, да вођа Странке не може бити лице, које је „у завади с двором“. Но при свем том одржало се схва"тање конференције: да сутрашњем збору може правно председавати само први потпредседник, и утврђен је цео дневни ред. Као главна тачка био је предлог, да се на збор позове и господин Јов. Ристић. Пријатељима је препоручено да избегну све, што би могло власти дати повода да збор забрани или растури, пре но што сврши све своје послове. Збор је приређен у башти „Велике Пиваре“, но не напред где је дрвећем засађени део, већ на слободном, ничим незаклоњеном делу „баште“, позади салона, на отвореном брежуљку. Ту је била подигнута пространа трибина, лепо декорисана.

Сутра дан, у недељу 3. септембра — који дан беше необично ведар и леп — беху се на зборно место, поред изасланика, слегле хиљаде Либерала из целе земље, пошав сви од уредништва „Срп. Заставе“ (код споменика Кнеза Михаила) преко „Теразија“ пивари. Збор је отворио први потпредседник Рибарац, објаснивши, да је · Председник — који је био такође ту на збору — дао оставку, и да збор одреди ко ће председавати. Збор, каомн конференција,