Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

-818 жив, ЖИВАНОВИЋ

„На том путу султан неће наићи ни на какве сметње од стране Србије.

„Ну, ако би се ипак нашао ко год, који би рачунао на наше финансијско стање, као на какву нашу сметњу, па похитао да реши македонско питање без нас и против нас, тај би се љуто преварио. Србија је често са мање средстава финансијских вршила своје највеће народне задатке. Необично звони кад кажем, да ми без новаца паметније радимо но с новцима. Али рачунамо на нашу богату и плодну земљу. Њене три добре жетве подигле су из темеља многе наше крајеве пострадале у рату. Наши су најбољи савезници наши кошеви; они су и у последњим српско-турским ратовима, били наша финансијска снага. Ко није онда гледао, како се из срца Шумадије креће непрекидан низ кола, који се до Алексинца нигде не зауставља, вукући потребе за војску, прибране све у нашој плодној земљи.

„С друге стране имамо поуздања у готовост нашег народа, да сноси највеће оскудице кад затреба. Познавајући ове прилике ми смо још 1880. били готови да дигнемо рукавицу, коју нам је наш сусед био бацио на економном пољу. И да се то онда догодило, до сад би овај економни рат био свршен; ми би смо сад имали правилан ток међународних одношаја.

„Ово стање ствари и данас нам улева поуздање, да можемо бити будан чувар својих интереса. Кад смо ми 1885. покушали да спречимо Бугаре да не уђу у Ист. Румелију, ми смо били на погрешном путу. Источна је Румелија бугарска очевина. Ну не стоји тако с Македонијом; она је патримониум и Српске Народности, У Македонији и Старој Србији налазе се наши животни интереси. Тамо су остала наша браћа, да чувају кости Немањића, да чувају њихове задужбине, наше светиње; ко год покуша на њих да насрне, нек зна напред, да ће имати и с нама да рачуна, а ми нћемо бити усамљени. Или неће бити нових освајача на Балкану, или неће бити ни нас самих. То је глас данашње Србије.

„Питање је од највећег значаја за нас. Ми немамо будућности ако се оно реши противу нас. За то је нега и развитак наше одбранбене снаге врло важан задатак, који се нашој држави ставља на дневни ред, пре свега другог. Нека би нам војска била и мања, само нека је добро спремна, добро организована, добро дисциплинована. Преторијанци нигде не подижу земље и народе, а пријатељство добро оружаних држава свуда се тражи. Мени је још 1868. рекао највећи државник европски, који је и сада жив: „земља добро оружана свагда је добар савезник“ (Бизмарк). У то име треба да смо готови на све жртве.

„Добра војска и добра народна привреда дају она два крила, на којима народи лете. Молим вас, браћо, да ме добро разумете. Нама у овом тренутку не прети никаква опасност; ништа нас не изазива непосредно, али су намере Неба непровидне; нарочито су оне непровидне на ровитом балканском земљишту, где се потреса одбране обично јавља изненадно.