Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ЈОВ, РИСТИЋ ПОНОВА НА ЧЕЛУ 319

„Полазећи са нашега националног гледишта, ми можемо бити задовољни што је наше финансијско питање скинуто са дневног реда. Пе улазећи у оцену саме суштине његова уређења, ми га примамо као свршену ствар. О нашој готовости да га исправно вршимо, не може бити сумње, јер ми морамо избегавати све, што би могло бити везано са унижењем нашега државног угледа. После недаћа, које смо имали на другим пољима, не смемо отварати врата новој недаћи на штету нашег народног позива; то бар не треба да буде, У колико до нас стоји, јер нема сумње да стоји и до наших поверилаца. Ми смо у праву очекивати од њих, да не напрежу нашу финансијску снагу, преко оних граница, иза којих она сама може да клоне; у праву смо од њих захтевати, да они својом финансијском моћи не потпомажу у нас неправилни ток послова, који олакшава сметње и застоје.

„Кад је год реч о државним финансијама, Народна Либерална Странка сме свагда подићи свој глас ведра чела. Она је свагда била против расипања; на управи земаљској штедила је зној свога народа; она је решавала судбоносне задатке земаљске жртвама, од којих се мање не могу ни замислити.

„Ово своје обележје Нар. Либерална Странка не треба да остави ни за један тренутак. Не мање је важан рад, који се нашој држави ставља на дневни ред: Уставна реформа.

„Пошто је обнародован Устав од 1888. Главни је Одбор Народне Либералне Странке обележио задатак, који њу чека: да стаје на пут крајностима, и реакцији и демагогији, јер се она није родила ни из притиска, ни из неизвршљивих обећавања. Она води своје порекло из дела многобројних, значајних, историјских, по земљу и народ веома корисних. Она нема ни данас узрока да мења своју основу и да тражи други правац. У томе правцу она треба да заузме гледиште и онда, кад се приступи уставној ревизији. Ја говорим о „ревизији“, јер држим, да њој треба подвргнути Устав од 1888. докле је Устав од 1869. своју службу часно одслужио — он је данас анахронизам

„Ну не треба се више предавати самообманама са уставним реформама. Уставне гарантије либерализма у нас су управо онда ослабиле, кад су биле. најобилније на хартији исписане, оне нису довољне, ако их не чува патриотска свест српских синова. За то треба неговати и карактере, који ће гарантијама живот улевати.

„Кад Бог хоће да подигне запале нараштаје, кога им шаље» Да ли високе умоверг Они нису довољни, Он им шаље јаке карактере“. Тако је питао и тако је одговарао један патриота једнога нама по судбини сроднога народа.

„Што је он рекао за своје земљаке, то вреди и за нас.

„Такав задатак био би нарочито достојан оне Странке, која је прва повела коло уставности, која је свагда практиковала уставност озбиљно, лојално, са искреном вољом, са чврстим убеђењима. Она није никада наишла на клизав пут да лицитира своја убеђења; то је пут, који слаби и поткопава цео организам државни.