Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ЈОВ, РИСТИЋ ПОНОВА НА ЧЕЛУ 321

Изјавом својом да не жели примити „дирекцију партијске администрације“, Ристић није имао намеру да одбије од себе Једну дужност, колико да свима да на знање, да последници, који га сада окружују, ваља да се навикавају да сами раде, да сами управљају пословима Странке, јер, са свим природно иде време, кад се има рачунати и без Ристића. И ко зна, да то време није више тако далеко.

На предлог председавајућег на збору, збор усвоји: „да се беседа г. Јована Ристића прима као обележје странкине политике и као допуна њеног програма“, Уједно је одлучено, да се наштампа у 2000 примерака и растури по земљи!

Не само личном појавом Јов. Ристића на Збору, него и нарочитом одлуком збора санкционисан је тај повратак: „Главни збор Лабералне Странке, ценећи велике заслуге за престо, народ и државу Српску, које је, у току свога многогодишњега плодног рада, стекао г. Јован Ристић, изјављује му свечано своју љубав и оданост, апелује на његово осведочено родољубље, предаје му понова заставу Либералне Странке, као вођи своме, с правом сталног председавања у Главном Одбору“. — Као нека врста ироније звонила је напомена заслуга и за — престо, после „првог априла“, када је онај, коме је тај престо чуван не само Ристића, нои читаву војску традиционално лојалних грађана одгурнуо, понизио, у опасност бацио. И ако враћање Јов. Ристића на чело Странке и оглашење његово за сталног председника, поред озога што је он сам у свом говору казао и онога што је збор у овој својој одлуци изразио, има још неки други циљ, а то је: давање сатисфакције човеку, који је као државник дочекао доиста трагичну судбу, да је познао највећу незахвалност са стране, која му је дуговала само вечну захвалност. Та је сатисфакција дата у пркос двору, и у томе је само њен већи значај. Повратак Ристића у Странку, на начен којим је то изведено, при свој својој спољашњој углађености, био је ипак. једна изразита демонстрација.

Приступљено је, по том, читању извештаја Глав. Одбора, којим је рад Странке, с обзиром на опште прилике у земљи, обухваћен За све прошло време од 1893. Збор је овај Извештај — који је потекао из пера п. о,д. — једногласно усвојио, изјављујући нароо4том одлуком „потпуно и неподељено признање смишљеном и одлучном раду“ итд. Изабрат је Главни Одбор, у коме је било, сем „сталног председника“ десет чланова, а уз то двадесег и осам „повереника“ из Београда и унутрашњости, Ова је подела била < тога, што тад. закон о зборовима није допуштао у управама пол. удружења већи број чланова од десет, Као „чланови Глав. Одбора“ били су сад изабрани: Јов. Ћ, Авакумовић, Тодорј П. Туцаковић, Ст. Д. Рибарац, Дим. Стаменковић, Жив, Живановић, Велизар Кун-

! Тај део одлуке збора извршен је тиме, што је, по објављивању радње збора у „Српској Застави“, са свима одлукама, говорима, поздравима итд. отштампано све у особеној књизи, која је носила наслов „Споменица на Главни Збор Нар. Либералне Странке, држат 3. септембра 1895., у Београду“, велике осмине и 50 страна.

Пол. Ист. Србије Ш 21