Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

322 жив. ЖИВАНОВИЋ

довић, Спасоје Стефановић, Жив. Величковић, Пера И. Јовановић, Пера М. Николић.

Но Ј. Авакумовић, који се, како изгледаше, није могао помирити са новим стањем ствари, узео је реч и — како у записнику стоји: „пожалио се на своје пријатеље“. Он је, вели, заложио се био сав у служби Либ. Странци, претрпео за њу много и преко свега тога се прешло ћутке. Па онда још, њега нису ни питали за многе ствари н, пр. за састав чл. Гл. Одбора, и ако је било резона и с њиме се за то споразумети. Међу тим, он се ипак покорава већини, нити ће предузимати ма шта, што би могло кварити јединство Странке и чинити у њој расцеп“.

При свем том, Авакумовић је још истога дана, преко В. Кундовића, послао оставку на чланство у Гл. Одбору. И «ад је, ускоро за тим Ристић, сазивајући одбор да се конституише, и Авакумовића, мимо оставке, позвао, кад му је у Одбору било резервисано место првог потпредседника, какво је увек за ранијег времена (до абдикације) и заузимао, он није хтео доћи. Међутим, остављајући ван дискусије раније и досадашње држање Авакумовићево, нарочито у питању повратка Ристића у Странку, има се овде ипак приметити, да је била и оскудица пажње, а још више оскудица такта, да Авакумовићу није одато признање за руковање пословима странкиним за доста дуго време, од 1889. све до марта 1895, када је на познати начин сам иступио из одбора. Вероватно је да би му та манифестација олакшала прилаз новом стању, према коме се он, од сад, доиста понашао уздржљиво или боље рећи пасивно.

Збор је донео још једну одлуку: ону, поводом забране извоза свиња из Србије у Аустро-Угарску, која је преко целе ове 1895. год. узнемиравала наш извоз. Збор „сажаљевајући овакво стање суседних одношаја“, изјављује, да ће у случају „потребе одсуднијих мера, чија примена припада једино влади Краљевине, чланови Либ. Странке „у том случају чинити своју грађанску дужност, увек готови, да принесу све жртве које би захтевао евентуално промењени правилни ток економско-трговинских прилика и одношаја, који су у вези са питањем како о извозу, тако и о увозу“. Пре ове резолуције говорио је један извозник, као и писац о. д. И у овој одлуци збора, као и у говорима, који су јој претходили, нарочито оном од писца о. д. огледа се силан контраст између држења Напредњака и Радикалаца у трговинском питању 1880 и држања Либерала сада. |

Овим је овај, за Либ. Странку знатан, збор завршио свој рад. Ристић је допраћен своме дому уз велико одушевљење пријатеља, који су му и ту чинили овације. Сутра-дан су многобројни посетиоци збора, сувим и водом отишли свак своме крају. У Странци је настао редован ток послова. Гл. Одбор се конституисао, изабрав за потпредседнике: Рибарца и Стаменковића. Писцу о. Д. буде одлуком Глав. Одбора поверена дирекција партијског органа, посао мучан и по природи својој неблагодаран, ма да је он и дотле био један од главних сарадника на листу. Али је госп, Ристић писцу